Феномен Лула

Међународне линије из Беле куће нагло су се усијале,јер амерички председник који одлази зове свет у помоћ. Један од позваних, социјалиста Лула да Силва, одговорио му је да не брине– за Бразил. Јер , како тврди председник латиноамеричког тропског гиганта, коме утицај и популарност расту упоредо са падом свих „јенки акција” на зеленом континенту „Бразил се неће трести од зиме изазване крахом Вол стрита”.

Што је још занимљивије, многи су у свету спремни да поверују харизматичном бразилском председнику, некадашњем вођи радничких синдиката, талентованом социјалисти кога красе умерени тонови, мирољубиве акције и посреднички таленат.

Звучи као научна фантастика у тренутку глобалног кајања због лакомислених кредита, али Лула је пре неки дан позвао Бразилце да без страха наставе са својим тек стеченим потрошачким обичајима, јер „домаћа економија ће наставити да расте”.

„Не плашите се, будите уверени да смо на правом путу”, поручио је Лула свом народу са нафтне платформе у Ангри дос Реис, на обали Атлантика. Влада је предузела кораке да заштити Бразил од глобалне кредитне кризе, а ова традиционално дужничка нација данас има 207 милијарди долара резерве у међународним банкама, и кредиторима не дугује више ни један цент. Но,и Бог се са сунчаног бразилског неба насмешио земљи Кариока, фудбала, самбе, кафе, драгог камења и свакојаких тропских плодова. Постало је јасно да ће се Бразил брзо уписати међу најјаче произвођаче нафте у свету. У дубинама Атлантика, недалеко од бујних атлантских плажа, откривена су недавно налазишта милијарди барела црног злата.

Процењује се да девет поља откривених прошле године, поседују између педесет и осамдесет милијарди барела нафте, четвороструко више од целокупне количине досадашњих бразилских налазишта. Уз нова открића, Бразил може да буде миран што се његових потреба тиче, бар следећих сто година, И да подоста тога још и извезе. Додуше, неће бити лако доћи до тог непроцењивог блага, које се налази дубоко у кориту испод дебелог кристалног сланог покривача. За то је, како наводе стручњаци из САД, потребна технологија равна оној која је послала човека на Месец.

Многе бразилске фавеле су захваљујући упорним акцијама већ претворене у пристојна станишта, а бразилски председник обећава да ће „благодети природних извора бити повезани директним мостом са искорењивањем сиромаштва”. Претворићемо ово благо, склоно испаравању, у перманентну добробит за бразилску нацију, обећава председник, док национална компанија Петробрас већ умаче своје прсте у прве капи масне текућине из Атлантика.

У јавности, засићеној радикалним свађама, оцена је да је Лула елегантно преузео главну улогу од председника нафтоносне Венецуеле и да је бразилски социјалиста,неспорно левичарске биографије, заузео централно место на латиноамеричкој континенталној позорници. Лула је за разлику од Чавеса мелем на рану латиноамеричких криза, кажу аналитичари, који његов успон повезују са глобалним падом америчког утицаја и окретању Вашингтона ка далеким ратиштима у Азији. Са Белом кућом, као председник највеће силе у јужном делу америчког континента, он је успео да одржи пријатељске односе, а недавно је посредујући на самиту левичарских земаља поводом кризе у Боливији, из заједничког саопштења успео да избаци непотребне увредљиве рефрене на рачун Вашингтона. То се није допало ни Чавесу ни председнику Боливије Еву Моралесу. Овај други, свестан бразилског утицаја, држи Лулу за свог „драгог старијег брата” у чије се искуство, мудрост , и племените намере, узда …иако му је срцу ближа жешћа конфронтација какву примењује Чавес.

Размишља се о куповини борбених авиона од САД, Француске и Шведске и нуклеарних подморница од Француске.

Лула ужива велику подршку код куће. Испитивање од пре десетак дана показало је да га као председника жели и подржава 68 одсто земљака. Љубав према председнику није у вези ни са Чавесом ни са нуклеарним подморницама, већ са растућом економијом. Вештом комбинацијом тржишне економије са социјалним мерама део богатства огромног извозника соје, кафе, тропског воћа и поврћа прелило се ипак у џепове најсиромашнијих, што је био недостижни циљ многих латиноамеричких политичара на левици. Бразил је као и друге земље у региону на злу гласу по неравноправној расподели великих природних ресурса, а Лула је, како се оцењује, успео да се не наљутивши повлашћене богаташе, умили и оним најугроженијима.

Лула одступа од свих стереотипа па и од оног који се подразумева у данашњем свету: Он не пристаје на антиамериканизам, можда и зато што је и сам на челу највеће силе у јужноамеричком региону. Неки, пак, сматрају да такви оштри ставови једноставно не одговарају бразилском поднебљу где цвета хиљаде тропских цветова. Ово је регион на који се због огромних прашума Амазоније гледа као на плућа света. Бразилском председнику за две године истиче други мандат, а нада се даће до тада сви Бразилци дисати пуним плућима, без обзира на то шта се међу осталим недисциплинованим пацијентима у ближем и даљем суседству догађало.