Fenomen Lula

Međunarodne linije iz Bele kuće naglo su se usijale,jer američki predsednik koji odlazi zove svet u pomoć. Jedan od pozvanih, socijalista Lula da Silva, odgovorio mu je da ne brine– za Brazil. Jer , kako tvrdi predsednik latinoameričkog tropskog giganta, kome uticaj i popularnost rastu uporedo sa padom svih „jenki akcija” na zelenom kontinentu „Brazil se neće tresti od zime izazvane krahom Vol strita”.

Što je još zanimljivije, mnogi su u svetu spremni da poveruju harizmatičnom brazilskom predsedniku, nekadašnjem vođi radničkih sindikata, talentovanom socijalisti koga krase umereni tonovi, miroljubive akcije i posrednički talenat.

Zvuči kao naučna fantastika u trenutku globalnog kajanja zbog lakomislenih kredita, ali Lula je pre neki dan pozvao Brazilce da bez straha nastave sa svojim tek stečenim potrošačkim običajima, jer „domaća ekonomija će nastaviti da raste”.

„Ne plašite se, budite uvereni da smo na pravom putu”, poručio je Lula svom narodu sa naftne platforme u Angri dos Reis, na obali Atlantika. Vlada je preduzela korake da zaštiti Brazil od globalne kreditne krize, a ova tradicionalno dužnička nacija danas ima 207 milijardi dolara rezerve u međunarodnim bankama, i kreditorima ne duguje više ni jedan cent. No,i Bog se sa sunčanog brazilskog neba nasmešio zemlji Karioka, fudbala, sambe, kafe, dragog kamenja i svakojakih tropskih plodova. Postalo je jasno da će se Brazil brzo upisati među najjače proizvođače nafte u svetu. U dubinama Atlantika, nedaleko od bujnih atlantskih plaža, otkrivena su nedavno nalazišta milijardi barela crnog zlata.

Procenjuje se da devet polja otkrivenih prošle godine, poseduju između pedeset i osamdeset milijardi barela nafte, četvorostruko više od celokupne količine dosadašnjih brazilskih nalazišta. Uz nova otkrića, Brazil može da bude miran što se njegovih potreba tiče, bar sledećih sto godina, I da podosta toga još i izveze. Doduše, neće biti lako doći do tog neprocenjivog blaga, koje se nalazi duboko u koritu ispod debelog kristalnog slanog pokrivača. Za to je, kako navode stručnjaci iz SAD, potrebna tehnologija ravna onoj koja je poslala čoveka na Mesec.

Mnoge brazilske favele su zahvaljujući upornim akcijama već pretvorene u pristojna staništa, a brazilski predsednik obećava da će „blagodeti prirodnih izvora biti povezani direktnim mostom sa iskorenjivanjem siromaštva”. Pretvorićemo ovo blago, sklono isparavanju, u permanentnu dobrobit za brazilsku naciju, obećava predsednik, dok nacionalna kompanija Petrobras već umače svoje prste u prve kapi masne tekućine iz Atlantika.

U javnosti, zasićenoj radikalnim svađama, ocena je da je Lula elegantno preuzeo glavnu ulogu od predsednika naftonosne Venecuele i da je brazilski socijalista,nesporno levičarske biografije, zauzeo centralno mesto na latinoameričkoj kontinentalnoj pozornici. Lula je za razliku od Čavesa melem na ranu latinoameričkih kriza, kažu analitičari, koji njegov uspon povezuju sa globalnim padom američkog uticaja i okretanju Vašingtona ka dalekim ratištima u Aziji. Sa Belom kućom, kao predsednik najveće sile u južnom delu američkog kontinenta, on je uspeo da održi prijateljske odnose, a nedavno je posredujući na samitu levičarskih zemalja povodom krize u Boliviji, iz zajedničkog saopštenja uspeo da izbaci nepotrebne uvredljive refrene na račun Vašingtona. To se nije dopalo ni Čavesu ni predsedniku Bolivije Evu Moralesu. Ovaj drugi, svestan brazilskog uticaja, drži Lulu za svog „dragog starijeg brata” u čije se iskustvo, mudrost , i plemenite namere, uzda …iako mu je srcu bliža žešća konfrontacija kakvu primenjuje Čaves.

Razmišlja se o kupovini borbenih aviona od SAD, Francuske i Švedske i nuklearnih podmornica od Francuske.

Lula uživa veliku podršku kod kuće. Ispitivanje od pre desetak dana pokazalo je da ga kao predsednika želi i podržava 68 odsto zemljaka. Ljubav prema predsedniku nije u vezi ni sa Čavesom ni sa nuklearnim podmornicama, već sa rastućom ekonomijom. Veštom kombinacijom tržišne ekonomije sa socijalnim merama deo bogatstva ogromnog izvoznika soje, kafe, tropskog voća i povrća prelilo se ipak u džepove najsiromašnijih, što je bio nedostižni cilj mnogih latinoameričkih političara na levici. Brazil je kao i druge zemlje u regionu na zlu glasu po neravnopravnoj raspodeli velikih prirodnih resursa, a Lula je, kako se ocenjuje, uspeo da se ne naljutivši povlašćene bogataše, umili i onim najugroženijima.

Lula odstupa od svih stereotipa pa i od onog koji se podrazumeva u današnjem svetu: On ne pristaje na antiamerikanizam, možda i zato što je i sam na čelu najveće sile u južnoameričkom regionu. Neki, pak, smatraju da takvi oštri stavovi jednostavno ne odgovaraju brazilskom podneblju gde cveta hiljade tropskih cvetova. Ovo je region na koji se zbog ogromnih prašuma Amazonije gleda kao na pluća sveta. Brazilskom predsedniku za dve godine ističe drugi mandat, a nada se daće do tada svi Brazilci disati punim plućima, bez obzira na to šta se među ostalim nedisciplinovanim pacijentima u bližem i daljem susedstvu događalo.