Нафта у доларима најскупља у историји

Никада у историји нафта није била номинално скупља него јуче, потврђујући слутње светских берзи да је цена покретачке сировине глобалне привреде тренутно у рукама непредвидивих спекулативних фактора.

Лака америчка нафта са децембарским датумом испоруке достигла је јуче у Њујорку цену од 90,07 долара за барел, док је северноатлантска нафта у Лондону коштала 84,60 долара, са тенденцијом даљег поскупљења у блиској будућности, наводи агенција Блумберг. Драматично поскупљење нафте ове јесени, упоредиво једино с темпом раста цене барела у време иранске револуције (у априлу 1980. године коштала је данашњих 101,70 долара за мерно буре) видно је узнемирило водеће актере глобалног финансијског поретка. Рекордне цене нафте могли би успорити економске активности широм света и изазвати инфлаторне проблеме, посебно у земљама са економијама у наглом успону, попут Кине и Индије, оценио је Родриго Рато, одлазећи директор Међународног монетарног фонда, уочи редовног годишњег заседања ММФ-а и Светске банке овог викенда у Вашингтону.

И док Родриго Рато сматра да рекордно високе цене црног злата за сада имају само ограничени утицај на глобалну економију, светске берзе грозничаво покушавају да процене "садашњи тренутак", пре свега узрочно-последичну везу између текућег вртоглавог скока цене нафте, упорног слабљења америчког долара (валуте у којој се глобално одређује цена црног злата) и пораста напетости на Блиском и Средњем истоку – зоне из које на тржиште иде трећина испорука петролеума.

Садашња висока цена нафте није изгледа јасна ни водећим играчима светске нафтне индустрије. "Тешко је објаснити садашњу папрену цену нафте. Колико знам, данас ником није тешко да дође до нафте", упозорио је Рекс Тилертон, извршни директор моћног "Ексон мобила" на годишњем самиту Америчког института за петролеум у Њу Орлеансу. Комплексна збирка фактора која последњих месеци гура долар наниже (евро је јуче оборио нови рекорд у односу на америчку валуту курсом од 1,4319 долара) привукла је баснословне суме новца са других берзанских тржишта на берзу нафте. Аналитичари сматрају да се инвеститори сада држе нафте као браника од слабљења долара.

Истовремено, најновија "неуралгична зона" на Средњем истоку, регија дуж турско-ирачке границе је све напетија.

Званични Анкара и Багдад су јуче, наиме, додатно заоштрили реторику. Ирачка влада је најавила да ће у случају евентуалног турског дејства у области Курдистана прекинути доток своје нафте до турске луке Чејхан – одакле се нафтом углавном снабдева и Израел. Анкара је истовремено поручила Багдаду да сместа затвори све војне логоре Радничке партије Курдистана. Курдски лидери су одмах поручили Анкари да ће се оружано бранити од сваког упада турске војске на север Ирака. Берзе приметно страхују да је овај турско-курдско-ирачко-амерички "катализатор" – фактор који неће ускоро сићи са сцене.

Колико ће још потрајати текуће обезвређивање америчког долара, које осим што погодује извозу привреде САД, истовремено слаби куповну моћ чланица ОПЕК-а (картела који свету дотура 40 одсто нафте) на тржиштима која користе друге валуте?

Решење те загонетке изгледа да мало ко сада зна: односи светских валута биће једна од главних тема редовног годишњег заседања Светске банке и Међународног монетарног фонда, овог викенда у Вашингтону.