Спој талента и светлости Срема

Сликар Сава Шумановић родио се на данашњи дан, 22. јануара 1896. године у угледној, грађанској породици Шумановић. Бесмртни Сава Шумановић рођен је у Винковцима. Родитељи, Милутин Шумановић и Персида, рођена Тубић, потицали су из угледних шидских грађанских породица. Млада породица се вратила у Шид са четворогодишњим Савом. Као десетогодишњак даровити Сава одлази на школовање у Земун где је похађао Реалну гимназију. Интересовање за уметност показао је већ у гимназији, када се уписао на сликарски курс професора Исидора Јунга. После матуре вратио се кући чврсто решен да сликарство буде његов животни позив. Отац је имао сасвим друге планове за сина јединца. Желео је да постане адвокат. У решавање овог проблема умешала се мајка, која је подржала сина у његовим жељама, па је тако нађено компромисно решење. Сава Шумановић је 1914. године уписао у Загребу Вишу школу за умјетност и обрт, после које је могао да постане наставник.

Прву годину похађао је у класи професора Отона Ивековића, а следеће три у класи Клемента Црнчића. Рад школе подразумевао је студирање по старим мајсторима, Диреру, Микеланђелу, Рубенсу и Рембранту.

Импресионисте који су га заинтересовали још у Земуну, Шумановић је, како бележи Весна Буројевић, темељни позвавалац његовог дела, наставио сам да проучава. Дружи се са колегама, Ђуром Тиљком, Маријаном Трепшеом, Јозом Туркаљом, Срећком Сабљаком, Миливојем Узелцем, а нарочито са рано преминулим Миланом Штајнером. Тада је започело и дугогодишње пријатељство са Антонијом Ткалчић Кошчевић, која је у истој школи учила вајарство. Редовно учествује на школским изложбама.

-У сведочанству о завршеном школовању забелажене су најбоље оцене и квалификације. У јулу те 1918. године учествује на заједничкој завршној изложби своје школе. Те исте године у Улриховом салону приређује прву самосталну изложбу са Богумилом Царом. Ради илустрације за књижевну ревију „Јуриш“, коју уређује А.Б. Шимић. Поред тога ради и као сценограф у Народном казалишту у Загребу, прича Весна Буројевић, актуелна директорка Музеја позоришне уметости Србије и додаје:

- За живота Сава Шумановић приредио је шест самосталних изложби. Учествовао је на многобројним групним поставкама у земљи и иностранству. Током треће деценије 20. века, у три наврата боравио је у Паризу. Усавршавао се у атељеу Андреа Лота, учествовао је на многобројним изложбама у Паризу. Успео је да буде запажен од француских ликовних критичара који су коментарисали његова дела. Француска влада откупила је 1926. године два акта који се и данас налазе у музејима Ла Рошелу и Онфлеру. Најзначајније дело „Пијани брод“, насликао је 1927. године у Паризу за само шест дана и ноћи. После излагања на Салону независних ова монументална композиција је репродукована на насловној страни уметничког часописа „La Cropouillet“ фебруара 1928. године.

 Прекретница у Шумановићевом раду догодила се за време последњег боравка у Паризу током 1929. године. Слике настале те године представљају почетак најзначајнијег стваралачког периода који је уследио у Шиду.

-Од марта 1930. године Сава Шумановић стално борави у Шиду. Неуморно ствара до краја живота. Сматра се да је током последње деценије која се дефинише као Шидски период насликао око 600 слика. Спој талента, образовања, искуства Париза и светлости Срема у најкраћим цртама представљају основу ове стваралачке фазе. Као тема током Шидског периода доминира пејзаж. Друга омиљена тема је акт. Сликао је у циклусима, определивши се за овај метод да би остварио жељени циљ, стварање сопственог јединственог стила. Најпознатији циклуси су: „Пролеће у шидским баштама“, „Купачице“, „Дечији ликови“..., прича Буројевић.

Доживео је, додаје наша саговорница, велики успех на самосталној изложби коју је приредио у Београду 1939. године, када је смело изложио 411 дела. Нажалост, ова шеста самостална изложба била је и последња. На дан отварања изложбе 3. септембра 1939. године започео је Други светски рат. Вратио се кући пун полета и наставио да слика. Када је Шид априла 1941. године припао Независној држави Хрватској, Сава Шумановић је престао да потписује слике. Неуморно је радио до краја живота. Два дана после завршетка триптиха „Берачице“, 28. августа 1942. године ухапшен је као талац и заједно са 120 Шиђана рано ујутро, 30. августа стрељан у Сремској Митровици.

Десет година после уметникове смрти, његова мајка Персида успела је да оствари њихову заједничку жељу и у породичној кући у Шиду 1952. године отворена је Галерија слика „Сава Шумановић“.