Spoj talenta i svetlosti Srema

Slikar Sava Šumanović rodio se na današnji dan, 22. januara 1896. godine u uglednoj, građanskoj porodici Šumanović. Besmrtni Sava Šumanović rođen je u Vinkovcima. Roditelji, Milutin Šumanović i Persida, rođena Tubić, poticali su iz uglednih šidskih građanskih porodica. Mlada porodica se vratila u Šid sa četvorogodišnjim Savom. Kao desetogodišnjak daroviti Sava odlazi na školovanje u Zemun gde je pohađao Realnu gimnaziju. Interesovanje za umetnost pokazao je već u gimnaziji, kada se upisao na slikarski kurs profesora Isidora Junga. Posle mature vratio se kući čvrsto rešen da slikarstvo bude njegov životni poziv. Otac je imao sasvim druge planove za sina jedinca. Želeo je da postane advokat. U rešavanje ovog problema umešala se majka, koja je podržala sina u njegovim željama, pa je tako nađeno kompromisno rešenje. Sava Šumanović je 1914. godine upisao u Zagrebu Višu školu za umjetnost i obrt, posle koje je mogao da postane nastavnik.

Prvu godinu pohađao je u klasi profesora Otona Ivekovića, a sledeće tri u klasi Klementa Crnčića. Rad škole podrazumevao je studiranje po starim majstorima, Direru, Mikelanđelu, Rubensu i Rembrantu.

Impresioniste koji su ga zainteresovali još u Zemunu, Šumanović je, kako beleži Vesna Burojević, temeljni pozvavalac njegovog dela, nastavio sam da proučava. Druži se sa kolegama, Đurom Tiljkom, Marijanom Trepšeom, Jozom Turkaljom, Srećkom Sabljakom, Milivojem Uzelcem, a naročito sa rano preminulim Milanom Štajnerom. Tada je započelo i dugogodišnje prijateljstvo sa Antonijom Tkalčić Koščević, koja je u istoj školi učila vajarstvo. Redovno učestvuje na školskim izložbama.

-U svedočanstvu o završenom školovanju zabelažene su najbolje ocene i kvalifikacije. U julu te 1918. godine učestvuje na zajedničkoj završnoj izložbi svoje škole. Te iste godine u Ulrihovom salonu priređuje prvu samostalnu izložbu sa Bogumilom Carom. Radi ilustracije za književnu reviju „Juriš“, koju uređuje A.B. Šimić. Pored toga radi i kao scenograf u Narodnom kazalištu u Zagrebu, priča Vesna Burojević, aktuelna direktorka Muzeja pozorišne umetosti Srbije i dodaje:

- Za života Sava Šumanović priredio je šest samostalnih izložbi. Učestvovao je na mnogobrojnim grupnim postavkama u zemlji i inostranstvu. Tokom treće decenije 20. veka, u tri navrata boravio je u Parizu. Usavršavao se u ateljeu Andrea Lota, učestvovao je na mnogobrojnim izložbama u Parizu. Uspeo je da bude zapažen od francuskih likovnih kritičara koji su komentarisali njegova dela. Francuska vlada otkupila je 1926. godine dva akta koji se i danas nalaze u muzejima La Rošelu i Onfleru. Najznačajnije delo „Pijani brod“, naslikao je 1927. godine u Parizu za samo šest dana i noći. Posle izlaganja na Salonu nezavisnih ova monumentalna kompozicija je reprodukovana na naslovnoj strani umetničkog časopisa „La Cropouillet“ februara 1928. godine.

 Prekretnica u Šumanovićevom radu dogodila se za vreme poslednjeg boravka u Parizu tokom 1929. godine. Slike nastale te godine predstavljaju početak najznačajnijeg stvaralačkog perioda koji je usledio u Šidu.

-Od marta 1930. godine Sava Šumanović stalno boravi u Šidu. Neumorno stvara do kraja života. Smatra se da je tokom poslednje decenije koja se definiše kao Šidski period naslikao oko 600 slika. Spoj talenta, obrazovanja, iskustva Pariza i svetlosti Srema u najkraćim crtama predstavljaju osnovu ove stvaralačke faze. Kao tema tokom Šidskog perioda dominira pejzaž. Druga omiljena tema je akt. Slikao je u ciklusima, opredelivši se za ovaj metod da bi ostvario željeni cilj, stvaranje sopstvenog jedinstvenog stila. Najpoznatiji ciklusi su: „Proleće u šidskim baštama“, „Kupačice“, „Dečiji likovi“..., priča Burojević.

Doživeo je, dodaje naša sagovornica, veliki uspeh na samostalnoj izložbi koju je priredio u Beogradu 1939. godine, kada je smelo izložio 411 dela. Nažalost, ova šesta samostalna izložba bila je i poslednja. Na dan otvaranja izložbe 3. septembra 1939. godine započeo je Drugi svetski rat. Vratio se kući pun poleta i nastavio da slika. Kada je Šid aprila 1941. godine pripao Nezavisnoj državi Hrvatskoj, Sava Šumanović je prestao da potpisuje slike. Neumorno je radio do kraja života. Dva dana posle završetka triptiha „Beračice“, 28. avgusta 1942. godine uhapšen je kao talac i zajedno sa 120 Šiđana rano ujutro, 30. avgusta streljan u Sremskoj Mitrovici.

Deset godina posle umetnikove smrti, njegova majka Persida uspela je da ostvari njihovu zajedničku želju i u porodičnoj kući u Šidu 1952. godine otvorena je Galerija slika „Sava Šumanović“.