Прелиставање „Политике” у ужичкој библиотеци

Ужице  – У ери „паметних телефона”, дигиталних информација и електронских издања, традиционално прелиставање дневне штампе није изгубило своје поклонике. Још је оних (особито старијих) који верују да поуздано слово на папиру има предност у односу на непредвидиви виртуелни свет. О томе сведоче и искуства из наших библиотека, где корисници свакодневно читају новине у папирној форми.

Једно од таквих, искуство Народне библиотеке Ужице, представљено је у недавно објављеном осмом броју часописа „Корак библиотеке”, издатом средствима Министарства за културу. Уз низ стручних библиотечких текстова из Србије и Републике Српске, у часопису је и напис „Статистички подаци о позајмици новина у Cobiss 3 окружењу” чија је ауторка Гордана Бацотић из ужичке библиотеке. Темељан и аналитичан, са историјатом и садашњом сликом читања листова и публикација у овој установи.

Ту, рецимо, сазнајемо да су корисницима Ужичког читалишта, основаног 1856. године, још од тада на располагању различите врсте периодичних публикација. Већ први Устав читалишта у то доба предвиђа да ће се „одмах набавити седморе новине” и регулише правила њиховог коришћења: новине и књиге могу се узимати на реверс и носити кући, „само новине не може нико из читалишта добити пре док их други и трећи број не замени”. Од тог времена много воде је протекло Ђетињом, а у библиотеци је и данас доступна понуда новина и часописа (кроз базе пуног текста, портале и сервисе, од електронског до класичног облика, према потребама корисника).

Народна библиотека Ужице у ово време набавља пет наслова дневне штампе, шест недељника, као и два службена гласила. „Што се тиче текуће набавке, од дневних новина чува се ’Политика’ од 1944. године, оба наслова службених гласила, као и недељници НИН (од 1951), 'Политикин забавник' (од 1952. са прекидима) и ужичке 'Вести' (од 1944). Поред тога, у фонду постоји више од 80 наслова који се квалификују као новине и чувају укоричени у томове”, пише Гордана Бацотић.

Дигитална ера, додаје она, доноси промене, па електронски облик са удаљеним приступом постаје доминантан у односу на традиционални папирни, што је посебно видљиво код новина.

„Корисници периодичних публикација овде су истраживачи (студенти, запослени, ученици, за израду стручних радова) и они који периодику користе у слободно време (углавном пензионери и незапослени). Приметно је све веће ослањање истраживача на електронске изворе: они не позајмљују актуелне бројеве дневне штампе већ се опредељују за њихова онлајн издања (при чему занемарују то што се у онлајн издањима не налазе сви текстови објављени у папирним новинама, већ одабрани – прим. Б. П.), али повремено користе укоричени стари фонд који још није дигитализован. Пензионери су усмерени првенствено на дневну штампу и недељнике у папирној форми, они нису развили зависност од непрекидног прилива нових информација. Док истраживачи библиотеку посећују по потреби, пензионери су ту свакодневно, често у исто доба дана. Читање новина у простору библиотеке за њих представља неку врсту ритуала”, бележи ауторка овог текста у „Кораку библиотеке”, те закључује да је дигитализација олакшала приступ, али да постоје потенцијалне опасности потпуног ослањања на виртуелни свет:

„Сведоци смо да је папир преживео хиљаде година, док је будућност интернета непредвидива. У сваком случају, традиционално прелиставање новина још постоји и питање је да ли ће нестати са одласком генерације рођене у првој половини 20. века. У међувремену, потребно је пронаћи модел да се услуга коришћења папирних издања новина што прецизније документује, јер је интересовање за ову врсту грађе и даље живо.”