Prelistavanje „Politike” u užičkoj biblioteci

Užice  – U eri „pametnih telefona”, digitalnih informacija i elektronskih izdanja, tradicionalno prelistavanje dnevne štampe nije izgubilo svoje poklonike. Još je onih (osobito starijih) koji veruju da pouzdano slovo na papiru ima prednost u odnosu na nepredvidivi virtuelni svet. O tome svedoče i iskustva iz naših biblioteka, gde korisnici svakodnevno čitaju novine u papirnoj formi.

Jedno od takvih, iskustvo Narodne biblioteke Užice, predstavljeno je u nedavno objavljenom osmom broju časopisa „Korak biblioteke”, izdatom sredstvima Ministarstva za kulturu. Uz niz stručnih bibliotečkih tekstova iz Srbije i Republike Srpske, u časopisu je i napis „Statistički podaci o pozajmici novina u Cobiss 3 okruženju” čija je autorka Gordana Bacotić iz užičke biblioteke. Temeljan i analitičan, sa istorijatom i sadašnjom slikom čitanja listova i publikacija u ovoj ustanovi.

Tu, recimo, saznajemo da su korisnicima Užičkog čitališta, osnovanog 1856. godine, još od tada na raspolaganju različite vrste periodičnih publikacija. Već prvi Ustav čitališta u to doba predviđa da će se „odmah nabaviti sedmore novine” i reguliše pravila njihovog korišćenja: novine i knjige mogu se uzimati na revers i nositi kući, „samo novine ne može niko iz čitališta dobiti pre dok ih drugi i treći broj ne zameni”. Od tog vremena mnogo vode je proteklo Đetinjom, a u biblioteci je i danas dostupna ponuda novina i časopisa (kroz baze punog teksta, portale i servise, od elektronskog do klasičnog oblika, prema potrebama korisnika).

Narodna biblioteka Užice u ovo vreme nabavlja pet naslova dnevne štampe, šest nedeljnika, kao i dva službena glasila. „Što se tiče tekuće nabavke, od dnevnih novina čuva se ’Politika’ od 1944. godine, oba naslova službenih glasila, kao i nedeljnici NIN (od 1951), 'Politikin zabavnik' (od 1952. sa prekidima) i užičke 'Vesti' (od 1944). Pored toga, u fondu postoji više od 80 naslova koji se kvalifikuju kao novine i čuvaju ukoričeni u tomove”, piše Gordana Bacotić.

Digitalna era, dodaje ona, donosi promene, pa elektronski oblik sa udaljenim pristupom postaje dominantan u odnosu na tradicionalni papirni, što je posebno vidljivo kod novina.

„Korisnici periodičnih publikacija ovde su istraživači (studenti, zaposleni, učenici, za izradu stručnih radova) i oni koji periodiku koriste u slobodno vreme (uglavnom penzioneri i nezaposleni). Primetno je sve veće oslanjanje istraživača na elektronske izvore: oni ne pozajmljuju aktuelne brojeve dnevne štampe već se opredeljuju za njihova onlajn izdanja (pri čemu zanemaruju to što se u onlajn izdanjima ne nalaze svi tekstovi objavljeni u papirnim novinama, već odabrani – prim. B. P.), ali povremeno koriste ukoričeni stari fond koji još nije digitalizovan. Penzioneri su usmereni prvenstveno na dnevnu štampu i nedeljnike u papirnoj formi, oni nisu razvili zavisnost od neprekidnog priliva novih informacija. Dok istraživači biblioteku posećuju po potrebi, penzioneri su tu svakodnevno, često u isto doba dana. Čitanje novina u prostoru biblioteke za njih predstavlja neku vrstu rituala”, beleži autorka ovog teksta u „Koraku biblioteke”, te zaključuje da je digitalizacija olakšala pristup, ali da postoje potencijalne opasnosti potpunog oslanjanja na virtuelni svet:

„Svedoci smo da je papir preživeo hiljade godina, dok je budućnost interneta nepredvidiva. U svakom slučaju, tradicionalno prelistavanje novina još postoji i pitanje je da li će nestati sa odlaskom generacije rođene u prvoj polovini 20. veka. U međuvremenu, potrebno je pronaći model da se usluga korišćenja papirnih izdanja novina što preciznije dokumentuje, jer je interesovanje za ovu vrstu građe i dalje živo.”