Позоришно разбијање стереотипа

Када сам пре две године дошла до текста „Prima facie” (на први поглед или на основу првог утиска) аустралијске ауторке Сузи Милер одмах сам помислила: морам то да урадим. Тема наше представе је сексуално злостављање и судски процеси о томе. Текст је специфичан јер говори из перспективе адвоката, каже глумица Маша Дакић која је протеклих дана истрајавала на својој новој комплексном сценској причи. Монодрама „Prima facie” аустралијске ауторке Сузи Милер, у режији Ање Суше коју је иницирала и изводи Маша Дакић биће премијерно изведена у суботу увече, 26. јануара од 20 сати у Битеф театру. Костимографкиња је Маја Мирковић, сценографкиња Марија Митрић, композитор Карл Андреас Хумонен, дизајнер Славимир Стојановић.

Управо је глумица Маша Дакић инсистирала да представу режира Ања Суша, која годинама уназад живи и ради у Шведској. Из тих разлога рад на представи реализован је у два блока: у августу и децембру.

Дамјан Кецојевић, аутор сценског покрета који са Ањом Сушом дели блиску позоришну поетику сматра да овај комад по начину на који је писан: „Не припада њеном редитељском рукопису”.

– Али баш то је оно што је испало интересантно, да текст који више припада Бродвеју и на неки начин је комерцијалне форме, допадне у руке Ањи Суши, која бежи од комерцијалног – каже Кецојевић.

Сузи Милер, ауторка овог комплексног драмског штива, бивши је адвокат, са искуством у заступању људских и дечјих права. Дело „Prima facie” премијерно је изведено 2019. године у Сиднеју и добило бројне позоришне награде у Аустралији, Америци и Енглеској. Дозвола за извођење у Србији добијена је уз услов да текст преведе судски тумач, због прецизне правне терминологије. То је урадила Биљана Попмијатов. У ауторској екипи је и Аде Хумонен, који је радио дизајн звука и за шведску представу Ање Суше „Жан”, која је освојила Гран-при „Мира Траиловић” на 57. Битефу.

– Подржали смо ову представу јер живимо у патријархалном друштву, а сматрамо да култура може да допринесе разбијању стереотипа и предрасуда – каже Данијела Шеган, представница поверенице за заштиту равноправности, уз констатацију да су кроз истраживање о томе зашто жене не пријављују насиље установили да је разлог то што не верују институцијама, а ту су и разлози економске и породичне природе.

Адвокат Јелена Танасић запажа да представа отвара Пандорину кутију правосудног система, третмана државних органа, а и друштвене околине током процеса суђења.

– Јунакиња драме долази из правосудног система, верује у њега, испитује жртве, збуњује их. А када се деси да она постане жртва, систем се обрушава на њу. И иначе када се жртва пожали, с хладноћом се третира на суду. Треба мењати свест у тој области – примећује Јелена Танасић, док њен колега Зоран Наумовић сматра да је шок за жртве и то када спознају да животна истина и судска истина не морају бити исте.

– Овај комад представља критички приказ правосудног система. Наш и англосаксонски систем нису исти, али је проблем вантериторијални. Важно је да као друштво уочимо неке појаве и отворимо расправу, а и да подржимо појединце који делују у том смеру – закључује Наумовић.