Од ЕБРД-а више за развој Србије

Србија као европска земља на стратешком простору данас бележи импресивни привредни раст. Укупни економски показатељи су позитивни, динамика развоја постојана и нема ниједног разлога да се овај узлазни тренд развоја не настави, истакла је за "Политику" Хилдегард Гасек, нови директор Канцеларије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Србији.

Европска банка, која је у 73 привредна пројекта у Србији до сада инвестирала више од 1,2 милијарде евра (лане 329 милиона евра), намерава да остане њен поуздани партнер у снажењу привреде, подржавајући посебно пројекте развоја инфраструктуре, вели госпођа Гасек која у Србију стиже са дужности директора представништва ЕБРД-а у Румунији.

Како Вам изгледа економска ситуација у Србији данас?

Импресионирана сам процватом српске економије. Садашњи резултати произлазе из импозантног броја економских активности у земљи и охрабрујуће великог броја домаћих и страних инвестиција.

Како видите личну мисију као нови директор Канцеларије ЕБРД-а?

Настојаћу да, колико год то буде могуће, проширим листу саговорника ЕБРД-а у Србији и остварим најшире контакте ради темељног представљања широке палете услуга и банкарских производа којима располажемо. Осим кредита, по којима смо већ познати, Канцеларија ЕБРД-а у Србији ће се у наредном периоду активно укључити у послове са деоницама, привидним деоницама, подређеним зајмовима... Желела бих, такође, да ЕБРД буде позната не само по снажној подршци коју пружамо државним развојним пројектима већ и као значајан ослонац пројектима приватног капитала, где смо већ присутни (пројекти "Викторија", "Нектар"...). ЕБРД ће, на таласу светских трендова, и у Србији подржати пројекте који доприносе ефикаснијем коришћењу енергије.

Познато нам је да Влада Србије почетком 2008. намерава да покрене широку кампању о значају ефикаснијег коришћења енергије. ЕБРД би хтео да пружи активну подршку том подухвату. Банка ће настојати да за то понуди и посебну кредитну линију. У суштини, сваки развојни пројекат може имати компоненту за ефикасније коришћење енергије. Чини ми се да је сада прави тренутак да Србија ухвати корак са овим светским трендом.

Како би наша земља могла да постане још атрактивнија за инвеститоре?

– Да наставите са приватизацијом, развојем инфраструктуре и јачањем финансијског сектора. Приватизација привлачи понуђаче и директне инвестиције, подстиче конкурентност и остварује моментални ефекат на државни буџет. При томе не мислим само на стране инвеститоре. Сваки улагач, домаћи или страни, важан је за бизнис. Иначе, страни инвеститори показују велики интерес да се активирају у текућим преговорима о приватизацији низа српских компанија, ишчекујући одређене одлуке владе.

Са друге стране, потенцијални инвеститори уопште су веома осетљиви на мањкаву инфраструктуру: проходност путева и пруга, сигурне изворе електричне енергије, конкурентност телекомуникационих услуга, што је важно за несметани бизнис. У области малих и средњих предузећа инвеститорима је врло важно какав је приступ кредитним линијама, а ту је банкарски сектор Србије веома развијен. Истовремено, подстицај расту и развоју малих и средњих предузећа било би отварање према стратешким партнерима, као и освајање других тржишта, пре свега у суседним земљама. Видела сам у Србији прегршт одличних производа који би, сматрам, имали одличну прођу у суседству.

Које ће развојне кредите ЕБРД одобрити Србији до краја ове године?

Издвојила бих у овом тренутку стратешки пројекат обилазнице око Београда и аутопута који води до ње, а који је део Коридора 10. Тај пројекат далеко надилази локални значај, будући да представља саставни део европског путног Коридора 10. Уз пројекат обилазнице који је одобрен, и требало би да буде потписан 15. новембра, ту су и два друга који су одобрени и који ће вероватно бити потписани до краја 2007. у висини између 210 и 225 милиона евра. Поређења ради, у 2005. години пласирали смо у кредитирање развојних пројеката у Србији око 179 милиона евра.

А које током идуће године?

Очекујемо да ће ниво инвестиција ЕБРД-а у Србији у 2008. бити значајно изнад овогодишњег. Догодине ЕБРД ће у Србији подржати одређене пројекте у инфраструктури, у финансијском и енергетском сектору, као и низ пројеката приватног сектора. ЕБРД би такође већ наредне године могао да се укључи у реализацију гринфилд инвестиција у Србији.

Можете ли да кажете детаљније о улагању у финансијски сектор?

ЕБРД ће свакако учествовати у д, иначе, веома подржава конкурентност, гледамо да подстакнемо развој што већег броја банака, преко акционарског капитала и кредитних линија. Финансијски сектор Србије – банкарство, осигурање и нарочито лизинг, јача и има велики потенцијал.