„Земунски клан” под заштитом ДБ-а Црне Горе

Прича о Шилеровој и „земунском клану” започела је прекјуче у Скупштини Црне Горе када је председник владе Мило Ђукановић, у оквиру премијерског сата, на посланичко питање лидера ПзП-а Небојше Медојевића одговорио да лично нема никаквих приватних интереса ни у Србији ни на Косову.

„Нисам градио стратешка партнерства са пословним партнерима из Србије, укључујући и конзорцијум из Шилерове, нисам неко ко је у својим колумнама цртао мету на грудима бившег премијера Србије – казао је тада Ђукановић, алудирајући на Медојевића. – Тај конзорцијум је имао свој недељник који се звао „Идентитет”, а један човек који сада седи у црногорском парламенту је писао за тај лист”.

Председник ПзП-а је казао да је тачно да је он писао за тај лист, као што је тачно да је Ђукановић „тим криминалцима издавао црногорске личне карте”. Он је такође позвао Ђукановића да на Јавном сервису „поразговарају о томе и укрсте аргументе”.

Портпарол ПзП-а Коча Павловић, у саопштењу достављеном нашој редакцији, тражи да власт обелодани који су челници црногорске службе државне безбедности боравили у седишту „земунског клана” у Шилеровој улици.

–Црногорски режим је дужи период ангажовао припаднике „земунског клана”за неке прљаве послове, обезбеђивао им стално пребивалиште и снабдевао их црногорским идентификационим документима – навео је Павловић. – Према сведочењу неких заштићених сведока на суђењима у Београду, један број ангажованих припадника „земунског клана” био је наоружаван и располагао је службеним легитимацијама црногорске Удбе.

Павловић је рекао да се то „сасвим јасно види из одговора на посланичко питање које сам поставио 9. јуна, а на које је, према сведочењу помоћника министра унутрашњих послова Светозара Ђуровића, одговорено још 11. јуна ове године”. Он сматра да се из тог одговора, између осталог, види да је Спасојевић имао стално боравиште на адреси Хотска улица бр. 41, у насељу Стари аеродром у Подгорици, и поседовао црногорску личну карту број 61776.

–Овај одговор на моје посланичко питање нетрагом је нестао на релацији Министарство унутрашњих послова – Скупштина Црне Горе, или га је генерални секретар Милан Радовић архивирао на њему својствени начин – тврди Павловић.