Еви Хусарик највише признање Словачке Републике

Ковачица – Уметница наиве, сликарка Ева Хусарик, добитница је Медаље председника Словачке Републике и тиме се нашла међу 33 личности којима је уручено највише државно признање нa свечаној церемонији, у Концертној сали Словачке филхармоније у Братислави. Медаљу председника Словачке Републике за значајан допринос развоју културе и уметности Словака у иностранству, лауреатима је уручила лично председница Словачке Зузана Чапутова. На свечаности поводом 31. годишњице настанка Словачке Републике председница Чапутова је добитницима честитала, истичући да они, како је рекла, „пишу причу о Словачкој – својим радом, посвећеношћу, научним истраживањем, храброшћу, уметничким делима, па чак и отисцима стопала на снегу или на површини леда” и поручила „да је уверена да ће прича коју су написали тако изузетни људи показати прави пут”.

„Из Братиславе, носим дивне утиске, јер ову награду мало ко добија, она мора да се заслужи. Нашла сам се међу људима који су старији, као ја што сам, значи да су годинама свог рада то заслужили. Ја нашу традицију преносим на слике, а пошто то чувам у себи одмалена, све носим из душе, све то знам и волим то да радим”, изјавила је за РТВ Ковачица Ева Хусарик, која се рано заинтересовала за сликарство и то под утицајем старије сестре Алжбете Чижикове. Њене прве слике настале су још далеке 1969. године, када и први пут излаже уља на платну на манифестацији „Ковачички октобар”, а исте године постаје и чланица Галерије наивне уметности у Ковачици.

Према мишљењу групе подносилаца кандидатуре, Хусарикова је највише државно признање Словачке заслужила за пола века чувања традиције и за проношење доброг имена Словака, а тиме и Републике Словачке по свету. Она, како су навели, више од 50 година кроз своје слике верно бележи призоре из живота словачког народа и тренутно је најстарија сликарка ковачичке наивне уметности.

Своје мотиве, по правилу ведре, црпи из свакодневног живота. Најчешће слика свадбу, породичне свечаности, крштења, дечје игре, али и чување гусака, рад у пољу… Такође, своје приче у слици смешта и у богате ентеријере, испуњене везеним јастуцима, креветима са шареним покривачима и раскошно украшеним зидовима, али неретко слика и мртву природу, нарочито цвеће. По речима критике, оно на чему гради своју препознатљивост јесте посвећеност наглашавању детаља, нарочито јаркоцрвеном, розе или плавом бојом, што њеним делима даје и велику етнографску вредност. Најдуговечнија активна сликарка ковачичке школе наивног сликарства, за собом има више од 30 самосталних наступа у земљи и широм света, а колективно је излагала више од 300 пута.