Постаје ли Бундесвер „немачка ЈНА”

Да ли ће у скорој будућности млади Срби, Црногорци, Македонци и Албанци служити војску раме уз раме у Немачкој као некада у Југословенској народној армији?

На први поглед питање јесте бизарно, али не и хипотетичко. Због мањка војника Берлин је све ближе одлуци да житељима евроблока, али и држављанима земаља кандидата за чланство у ЕУ омогући да постану регрути Бундесвера, чиме би им се омогућио бржи пут до немачког пасоша.

Идеја да се у Бундесверу ангажују страни војници није нова. Датира још из времена кад је на челу Министарства одбране била садашња председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Али пре почетка рата у Украјини претварање Бундесвера у некакву модерну Легију странаца подсећало је неке у Немачкој на „сутон Римске империје”.

Мари-Агнес Штрак-Цимерман из владајуће Слободне демократске партије (ФДП), која председава одбором за одбрану у Бундестагу, поручује да може да замисли отварање врата немачке војске за кандидате других нација са целог европског континента. По њеном мишљењу, нови војници би у почетку могли да долазе из ЕУ, из земаља попут Велике Британије, бивше чланице ЕУ, као и из неутралне Швајцарске. Али не искључује и шири круг земаља за одабир нових регрута.

„Мислим да треба даље размишљати о онима који можда живе у европским државама које још не припадају Европској унији, али су можда у преговорима о придруживању”, рекла је Мари-Агнес Штрак-Цимерман за „Дојче веле”.

Када је министар одбране Борис Писторијус крајем прошле године отворио дебату о поновном увођењу војног рока изнео је и идеју о регрутацији младих који су рођени и живе у Немачкој, али немају немачке корене. Осим социјалдемократе Писторијуса, овај предлог су подржали партнери у влади из ФДП-а, али и Хришћанска демократска унија (ЦДУ), која је за време канцеларке Ангеле Меркел 2011. године укинула обавезно служење војног рока.

Крајем октобра прошле године Бундесвер је саопштио да има 181.383 војника у својим редовима, што је и даље мање од пројектованог циља од 203.000, који се немачка војска нада да ће достићи до 2025. Ово је изазвало забринутост у време рата Русије против Украјине, што је још једном подсетило Немце колико брзо могу да избију нови сукоби у Европи.

Пре 13 година немачка армија је реформисана и смањена.

Конзервативна влада Ангеле Меркел хтела је да једним ударцем убије две муве –да уштеди новац из буџета за одбрану и истовремено професионализује Бундесвер. Те 2011. године, у време велике „љубави” између Берлина и Москве, кад су Меркелова и тадашњи руски председник Дмитриј Медведев пустили прву линију гасовода „Руски ток”, Немачка је проценила да јој више не треба толико војника. Направљен је план за мању, али добро обучену војску специјализовану за иностране мисије. Улазак руских тенкова у Украјину 2022. године довео је до тектонског геополитичког поремећаја, кад су Немци схватили да им амерички ракетни штит више није довољан да се заштите од нове „инвазије” са истока.

Током хладног рата седамдесетих и осамдесетих година прошлог века армија тадашње Западне Немачке имала је под оружјем готово пола милиона војника, а Источне Немачке уочи пада Берлинског зида 168.000.

„Постојали су у то време разлози да се обустави обавезна војна служба. Међутим, кад се погледа уназад, то је била грешка”, рекао је недавно Писторијус за „Велт”.

Навео је и пример Шведске, где је обавезно служење војног рока суспендовано, а затим поново уведено. „Разматрамо моделе, као што је шведски, где су сви младићи и девојке регрутовани, а само неколицина одабраних заврши основну војну службу. Да ли би тако нешто било замисливо и у Немачкој, тема је ових разматрања”, изјавио је Писторијус.

Посланица Мари-Агнес Штрак-Цимерман предлаже да се потрага за новим немачким регрутима прошири и на све чланице НАТО-а, иако је свесна да ће то, кад су у питању САД и Канада, зависити од политичких дешавања у тим земљама.

Портпарол Бундесвера рекао је за „Дојче веле” да се ово питање не односи на попуњавање празнина у војсци странцима, већ на отворену дискусију коју води Писторијус о будућности оружаних снага.

„Дозволити грађанима ЕУ да служе у оружаним снагама није ново питање. Постоје, заправо, изузетни случајеви за војнике кад постоји службена потреба”, додао је портпарол.

Писторијус је за телевизију ЗДФ рекао да Немачка мора да узме у обзир могућност војног сукоба с Русијом и да се припреми за то.

Немачки министар одбране сматра да би војска требало да буде спремна за рат у року од пет до осам година.

Посланица Штрак-Цимерман верује да је изводљиво повећање броја војника на потребан ниво у овом периоду. Поготово ако се отворе врата за странце.

„Али ја више нагињем ка томе да се ово заврши за пет, а не за осам година. То значи да постоји велики притисак и о томе нема сумње”, додала је она.