Postaje li Bundesver „nemačka JNA”

Da li će u skoroj budućnosti mladi Srbi, Crnogorci, Makedonci i Albanci služiti vojsku rame uz rame u Nemačkoj kao nekada u Jugoslovenskoj narodnoj armiji?

Na prvi pogled pitanje jeste bizarno, ali ne i hipotetičko. Zbog manjka vojnika Berlin je sve bliže odluci da žiteljima evrobloka, ali i državljanima zemalja kandidata za članstvo u EU omogući da postanu regruti Bundesvera, čime bi im se omogućio brži put do nemačkog pasoša.

Ideja da se u Bundesveru angažuju strani vojnici nije nova. Datira još iz vremena kad je na čelu Ministarstva odbrane bila sadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ali pre početka rata u Ukrajini pretvaranje Bundesvera u nekakvu modernu Legiju stranaca podsećalo je neke u Nemačkoj na „suton Rimske imperije”.

Mari-Agnes Štrak-Cimerman iz vladajuće Slobodne demokratske partije (FDP), koja predsedava odborom za odbranu u Bundestagu, poručuje da može da zamisli otvaranje vrata nemačke vojske za kandidate drugih nacija sa celog evropskog kontinenta. Po njenom mišljenju, novi vojnici bi u početku mogli da dolaze iz EU, iz zemalja poput Velike Britanije, bivše članice EU, kao i iz neutralne Švajcarske. Ali ne isključuje i širi krug zemalja za odabir novih regruta.

„Mislim da treba dalje razmišljati o onima koji možda žive u evropskim državama koje još ne pripadaju Evropskoj uniji, ali su možda u pregovorima o pridruživanju”, rekla je Mari-Agnes Štrak-Cimerman za „Dojče vele”.

Kada je ministar odbrane Boris Pistorijus krajem prošle godine otvorio debatu o ponovnom uvođenju vojnog roka izneo je i ideju o regrutaciji mladih koji su rođeni i žive u Nemačkoj, ali nemaju nemačke korene. Osim socijaldemokrate Pistorijusa, ovaj predlog su podržali partneri u vladi iz FDP-a, ali i Hrišćanska demokratska unija (CDU), koja je za vreme kancelarke Angele Merkel 2011. godine ukinula obavezno služenje vojnog roka.

Krajem oktobra prošle godine Bundesver je saopštio da ima 181.383 vojnika u svojim redovima, što je i dalje manje od projektovanog cilja od 203.000, koji se nemačka vojska nada da će dostići do 2025. Ovo je izazvalo zabrinutost u vreme rata Rusije protiv Ukrajine, što je još jednom podsetilo Nemce koliko brzo mogu da izbiju novi sukobi u Evropi.

Pre 13 godina nemačka armija je reformisana i smanjena.

Konzervativna vlada Angele Merkel htela je da jednim udarcem ubije dve muve –da uštedi novac iz budžeta za odbranu i istovremeno profesionalizuje Bundesver. Te 2011. godine, u vreme velike „ljubavi” između Berlina i Moskve, kad su Merkelova i tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev pustili prvu liniju gasovoda „Ruski tok”, Nemačka je procenila da joj više ne treba toliko vojnika. Napravljen je plan za manju, ali dobro obučenu vojsku specijalizovanu za inostrane misije. Ulazak ruskih tenkova u Ukrajinu 2022. godine doveo je do tektonskog geopolitičkog poremećaja, kad su Nemci shvatili da im američki raketni štit više nije dovoljan da se zaštite od nove „invazije” sa istoka.

Tokom hladnog rata sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka armija tadašnje Zapadne Nemačke imala je pod oružjem gotovo pola miliona vojnika, a Istočne Nemačke uoči pada Berlinskog zida 168.000.

„Postojali su u to vreme razlozi da se obustavi obavezna vojna služba. Međutim, kad se pogleda unazad, to je bila greška”, rekao je nedavno Pistorijus za „Velt”.

Naveo je i primer Švedske, gde je obavezno služenje vojnog roka suspendovano, a zatim ponovo uvedeno. „Razmatramo modele, kao što je švedski, gde su svi mladići i devojke regrutovani, a samo nekolicina odabranih završi osnovnu vojnu službu. Da li bi tako nešto bilo zamislivo i u Nemačkoj, tema je ovih razmatranja”, izjavio je Pistorijus.

Poslanica Mari-Agnes Štrak-Cimerman predlaže da se potraga za novim nemačkim regrutima proširi i na sve članice NATO-a, iako je svesna da će to, kad su u pitanju SAD i Kanada, zavisiti od političkih dešavanja u tim zemljama.

Portparol Bundesvera rekao je za „Dojče vele” da se ovo pitanje ne odnosi na popunjavanje praznina u vojsci strancima, već na otvorenu diskusiju koju vodi Pistorijus o budućnosti oružanih snaga.

„Dozvoliti građanima EU da služe u oružanim snagama nije novo pitanje. Postoje, zapravo, izuzetni slučajevi za vojnike kad postoji službena potreba”, dodao je portparol.

Pistorijus je za televiziju ZDF rekao da Nemačka mora da uzme u obzir mogućnost vojnog sukoba s Rusijom i da se pripremi za to.

Nemački ministar odbrane smatra da bi vojska trebalo da bude spremna za rat u roku od pet do osam godina.

Poslanica Štrak-Cimerman veruje da je izvodljivo povećanje broja vojnika na potreban nivo u ovom periodu. Pogotovo ako se otvore vrata za strance.

„Ali ja više naginjem ka tome da se ovo završi za pet, a ne za osam godina. To znači da postoji veliki pritisak i o tome nema sumnje”, dodala je ona.