Обележавање годишњице Рације

Нови Сад – Код споменика „Породица” у Новом Саду обележена је 82. годишњица Рације из 1942, злочина окупатора у Другом светском рату почињеног од 21. до 23. јануара над цивилним становништвом, већином Јеврејима и Србима. Традиционално су са скупа послате поруке о неговању и значају културе сећања, да се зло не би поновило, али овог пута чули су се и тешки описи суровог убијања људи, а више него раније говорило се и о израелској држави и праву јеврејског народа на њу.

Молитвени скуп одржан је на Кеју жртава Рације, након чега је у Дунав бачен венац с брода Речне флотиле Војске Србије, на којем се налазио и министар одбране Милош Вучевић. На обали су цвеће на споменик положиле делегације, међу којима су били и амбасадор Израела Јахел Вилан и заменик амбасадора Мађарске Габор Палинкаш.

„Лелек још одзвања Српском Атином... Под леденом водом Дунава лежи читав један град, наш темељ, корен, шанац и биће жив док траје ово сећање”, казао је градоначелник Милан Ђурић у свом обраћању на скупу и истакао да је Нови Сад „наш одбрамбени бедем свакој мржњи, сигурна кућа добрих људи, с добрим намерама”.

Да то није била акција против устаника, већ, како је истакао, злочин над људским родом, сведочи то да је више од 50 одсто утврђених жртава било женског пола – 418 жена, 79 девојчица и 102 старице. Најстарија је била Јохана Бредер (92), с којом је страдало шест чланова породице, а најмлађе дете била је беба Кризбахера.

Будућим генерацијама сећање треба да сачува и Меморијални центар за жртве из Бачке тих јануарских дана 1942, који би требало да се гради код Штранда, а по речима Ђурића, завршен је поступак пројектовања.

Владика бачки Иринеј, који је служио помен, казао је у свом говору да се с нестрпљењем очекује што бржа изградња Меморијалног центра, где ће се радити на даљем прикупљању историјске грађе о Погрому. Овом приликом је рекао да је на Успенском гробљу прекјуче постављена спомен-плоча с именима људи који су тамо били убијени, али да због залеђене земље нису могли да буду и закопани, па су камионима одвожени на обале Дунава и бацани у залеђену реку. Молитву је у име јеврејске заједнице изнео врховни рабин Србије Исак Асиел, који је том приликом говорио и о значају јеврејске државе за свој народ. Јевреји су, према његовим речима, преживели најсуровије од свих деградација људске расе, али су опстали, подигли се и повратили достојанство и историјску потврду кроз државу Израел.

С. Ковачевић