Страдања недужних

Савременици смо суровог сукоба у региону Блиског истока, а почело је тако што су први напали друге, поубијали 1.200 недужних и изазвали природно саосећање светске јавности с невиним жртвама. Онда су за освету ови други напали прве и по праву јачег поубијали 24.000, али опет недужних. Мада ниједна невина жртва не оправдава починиоца било које стране, ипак брине овакав сурови бројчани однос, који је сада двадесет према један, али опет уз посебну напомену да су страдали недужни.

Без намере да се праве неумесна поређења, оваква сурова одмазда по праву јачег нас посебно брине јер смо доживели да су нацисти убијали 100 недужних наших за једног њиховог, да би затим „натисти” убили 2.000 недужних наших за ниједног њиховог. И очигледно је да ту није крај.

Кад је реч о сукобу на Блиском истоку, осим што се почетно саосећање јавности у међувремену пренело и на страдања недужних на другој страни, истовремено се наметнуло и једно једно бременито питање: докле досеже осветничка рука јачег и може ли окрутност освете постати право. Јер ако се ова сурова пракса може нечим оправдати, онда неком може пасти на памет да се и немили догађаји из наше прошлости оправдају, као што сада покушавају да се оправдају масовна страдања недужних.

А ако таква суровост постане право, онда права више неће бити, јер се људски род одвојио од животињског успостављањем правила понашања која ће нестати оног тренутка кад превлада право јачега, јер онда недужни више неће бити припадници људског рода, већ књиговодствена ставка у рубрици колатералне штете, а то може бити свако од нас и сасвим је небитно да ли је неко био 78. у нацистичком бројању 1941. године, или 1854. у натовском бројању 1999. године, или ће бити други број у неком будућем језивом бројању ове врсте.

Адвокат Стеван Васић