Судије демантују министра правде

Казнену политику не креирају судови него законодавац, став је судија и адвоката с којима је разговарала "Политика" поводом тврдње министра правде Душана Петровића да је казнена политика у Србији исувише блага.

– Морамо најпре имати строже прописане казне да бисмо их примењивали. Зато апелујем на извршну власт да мења закон – каже за "Политику" председник Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро.

Петровић је у неколико наврата изјавио да је казнена политика у Србији исувише блага. Он је саопштио податак да су судови током протекле три и по године у чак 62 одсто случајева тешких убистава изрекли казне испод законског минимума, а то значи испод десет година затвора. Он је поставио и питање да ли је могуће да су у тако великом броју случајева постојале такве олакшавајуће околности које су утицале на благе казне.

У Врховном суду Србије кажу да не воде никакву статистику о висини казни за одређена кривична дела, али сматрају да податак који је изнео Петровић не одражава право стање ствари.

– Статистички подаци су једно, а живот нешто сасвим друго. Треба видети да ли су у тих 62 одсто ушла и убиства која су остала у покушају или убиства у прекорачењу нужне одбране, убиства учињена у стању битно смањене урачунљивости, а сигурно да је у многим случајевима блажа казна одмерена због олакшавајућих околности за окривљене. Врховни суд, нажалост, не води никакву статистику о томе – каже за "Политику" судија Јанко Лазаревић, председник кривичног одељења Врховног суда Србије.

Лазаревић тврди да казнена политика није блага и да судови у сваком конкретном случају изричу адекватну казну.

– За тешке облике убиства изричу се врло строге казне, а то су казне од преко 15 година, па навише, као и најтежа казна по нашем закону – од 30 до 40 година затвора. Статистички подаци су само један од начина анализе изречених казни, а да би се извео правилан закључак о изреченим казнама потребно је погледати сваки конкретан случај и видети чиме се суд руководио приликом одмеравања казне. Не спорим значај статистике, али она може да замагљује право стање ствари, а може да буде и злоупотребљена, јер је то једнострано сагледавање проблема – каже судија Лазаревић.

Судије увек истичу да је одмеравање казне најсложенији део кривичног поступка и да на сваку појединачну казну утиче велики број чињеница и околности које су везане за оптуженог, али и за жртву.

– Суд не креира казнену политику него врши индивидуализацију казне у сваком конкретном случају. Нисам заговорник да законодавац пооштри казну ни за једно кривично дело, јер мислим да је распон законом прописаних казни сасвим довољан за изрицање адекватних казни – каже Лазаревић.

Занимљиво је, каже он, да је Србија земља са највећим бројем условних осуда у региону, али истовремено и земља са највећим бројем безусловних казни затвора. То је због тога што друге земље више изричу новчане казне и друге врсте казни, као што је рад у јавном интересу, а ми смо сиромашна земља и зато се код нас најмање изричу новчане казне.

Адвокат Горан Петронијевић, бивши дугогодишњи судија Окружног суда у Београду, сматра да српски судови нису благи и наглашава да казнену политику креирају и општински и окружни судови, као и Врховни суд.

– Статистика је највећа будалаштина, а министар је извео закључак на основу статистичких података и то је потпуно погрешно. Мислим да је та његова изјава скандалозна, јер је он представник извршне власти и на тај начин покушава да изврши притисак на правосуђе. Та изјава се може схватити и као врста претње, јер као да је рекао: "Ако не будете изрицали максималне казне, пазите, биће реизбор судија". Тако ће судије бити онемогућене да правилно одмеравају казне у страху да им неко не замери да су сувише благи – каже за "Политику" адвокат Петронијевић.

Министар правде Душан Петровић је податке изнео на округлом столу у Правосудном центру, а неколико дана касније, приликом обиласка затвора у Сремској Митровици изјавио је:

"Једна од најбитнијих мера у сузбијању криминалитета је пооштравање казнене политике, која је данас недопустиво блага. Само у Србији судије налазе олакшавајуће околности за убиства у чак 62 одсто случајева. Таквој пракси ово министарство мора озбиљно да се супротстави, па је сасвим сигурно да оно неће предложити влади враћање у процедуру закона о амнестији".

Помоћница министра правде Снежана Маловић рекла је јуче "Политици" да је податак од 62 одсто изречених казни испод законског минимума за кривичног дело тешког убиства добијен од Републичког јавног тужилаштва. Реч је о вишеструким убиствима и убиствима која су почињена на свиреп или подмукао начин, из освете или из користољубља.

--------------------------------------------------------------------------

Како статистика изврће стварност

Петровић је рекао да се у 70 одсто кривичних поступака за трговину дрогом изричу условне осуде, али Лазаревић каже да управо овде статистика потпуно искривљује право стање ствари. Наиме, реч је о кривичном делу које се зове "неовлашћења производња, држање и стављање у промет опојних дрога", што значи да се не односи само на трговину дрогом него и на држање дроге због личног "уживања".

– За трговину дрогом немогуће је, по закону, изрећи условну осуду. Дилери увек бивају осуђени на затворску казну. Међутим, за држање дроге ради сопствене употребе закон предвиђа новчану казну или затвор до три године, па је зато у тим случајевима могуће изрећи и условну осуду. Управо је највише случајева држања дроге, који долазе пред суд, и то су најчешће веома мале количине дроге – један џоинт, мање од једног грама хероина или нешто мало марихуане – објашњава судија Лазаревић.

--------------------------------------------------------------------------

Не може пет, ако је прописано три

Председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро истиче такође да суд не креира казнену политику већ да то чини законодавац.