Sudije demantuju ministra pravde

Kaznenu politiku ne kreiraju sudovi nego zakonodavac, stav je sudija i advokata s kojima je razgovarala "Politika" povodom tvrdnje ministra pravde Dušana Petrovića da je kaznena politika u Srbiji isuviše blaga.

– Moramo najpre imati strože propisane kazne da bismo ih primenjivali. Zato apelujem na izvršnu vlast da menja zakon – kaže za "Politiku" predsednik Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero.

Petrović je u nekoliko navrata izjavio da je kaznena politika u Srbiji isuviše blaga. On je saopštio podatak da su sudovi tokom protekle tri i po godine u čak 62 odsto slučajeva teških ubistava izrekli kazne ispod zakonskog minimuma, a to znači ispod deset godina zatvora. On je postavio i pitanje da li je moguće da su u tako velikom broju slučajeva postojale takve olakšavajuće okolnosti koje su uticale na blage kazne.

U Vrhovnom sudu Srbije kažu da ne vode nikakvu statistiku o visini kazni za određena krivična dela, ali smatraju da podatak koji je izneo Petrović ne odražava pravo stanje stvari.

– Statistički podaci su jedno, a život nešto sasvim drugo. Treba videti da li su u tih 62 odsto ušla i ubistva koja su ostala u pokušaju ili ubistva u prekoračenju nužne odbrane, ubistva učinjena u stanju bitno smanjene uračunljivosti, a sigurno da je u mnogim slučajevima blaža kazna odmerena zbog olakšavajućih okolnosti za okrivljene. Vrhovni sud, nažalost, ne vodi nikakvu statistiku o tome – kaže za "Politiku" sudija Janko Lazarević, predsednik krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.

Lazarević tvrdi da kaznena politika nije blaga i da sudovi u svakom konkretnom slučaju izriču adekvatnu kaznu.

– Za teške oblike ubistva izriču se vrlo stroge kazne, a to su kazne od preko 15 godina, pa naviše, kao i najteža kazna po našem zakonu – od 30 do 40 godina zatvora. Statistički podaci su samo jedan od načina analize izrečenih kazni, a da bi se izveo pravilan zaključak o izrečenim kaznama potrebno je pogledati svaki konkretan slučaj i videti čime se sud rukovodio prilikom odmeravanja kazne. Ne sporim značaj statistike, ali ona može da zamagljuje pravo stanje stvari, a može da bude i zloupotrebljena, jer je to jednostrano sagledavanje problema – kaže sudija Lazarević.

Sudije uvek ističu da je odmeravanje kazne najsloženiji deo krivičnog postupka i da na svaku pojedinačnu kaznu utiče veliki broj činjenica i okolnosti koje su vezane za optuženog, ali i za žrtvu.

– Sud ne kreira kaznenu politiku nego vrši individualizaciju kazne u svakom konkretnom slučaju. Nisam zagovornik da zakonodavac pooštri kaznu ni za jedno krivično delo, jer mislim da je raspon zakonom propisanih kazni sasvim dovoljan za izricanje adekvatnih kazni – kaže Lazarević.

Zanimljivo je, kaže on, da je Srbija zemlja sa najvećim brojem uslovnih osuda u regionu, ali istovremeno i zemlja sa najvećim brojem bezuslovnih kazni zatvora. To je zbog toga što druge zemlje više izriču novčane kazne i druge vrste kazni, kao što je rad u javnom interesu, a mi smo siromašna zemlja i zato se kod nas najmanje izriču novčane kazne.

Advokat Goran Petronijević, bivši dugogodišnji sudija Okružnog suda u Beogradu, smatra da srpski sudovi nisu blagi i naglašava da kaznenu politiku kreiraju i opštinski i okružni sudovi, kao i Vrhovni sud.

– Statistika je najveća budalaština, a ministar je izveo zaključak na osnovu statističkih podataka i to je potpuno pogrešno. Mislim da je ta njegova izjava skandalozna, jer je on predstavnik izvršne vlasti i na taj način pokušava da izvrši pritisak na pravosuđe. Ta izjava se može shvatiti i kao vrsta pretnje, jer kao da je rekao: "Ako ne budete izricali maksimalne kazne, pazite, biće reizbor sudija". Tako će sudije biti onemogućene da pravilno odmeravaju kazne u strahu da im neko ne zameri da su suviše blagi – kaže za "Politiku" advokat Petronijević.

Ministar pravde Dušan Petrović je podatke izneo na okruglom stolu u Pravosudnom centru, a nekoliko dana kasnije, prilikom obilaska zatvora u Sremskoj Mitrovici izjavio je:

"Jedna od najbitnijih mera u suzbijanju kriminaliteta je pooštravanje kaznene politike, koja je danas nedopustivo blaga. Samo u Srbiji sudije nalaze olakšavajuće okolnosti za ubistva u čak 62 odsto slučajeva. Takvoj praksi ovo ministarstvo mora ozbiljno da se suprotstavi, pa je sasvim sigurno da ono neće predložiti vladi vraćanje u proceduru zakona o amnestiji".

Pomoćnica ministra pravde Snežana Malović rekla je juče "Politici" da je podatak od 62 odsto izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma za krivičnog delo teškog ubistva dobijen od Republičkog javnog tužilaštva. Reč je o višestrukim ubistvima i ubistvima koja su počinjena na svirep ili podmukao način, iz osvete ili iz koristoljublja.

--------------------------------------------------------------------------

Kako statistika izvrće stvarnost

Petrović je rekao da se u 70 odsto krivičnih postupaka za trgovinu drogom izriču uslovne osude, ali Lazarević kaže da upravo ovde statistika potpuno iskrivljuje pravo stanje stvari. Naime, reč je o krivičnom delu koje se zove "neovlašćenja proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga", što znači da se ne odnosi samo na trgovinu drogom nego i na držanje droge zbog ličnog "uživanja".

– Za trgovinu drogom nemoguće je, po zakonu, izreći uslovnu osudu. Dileri uvek bivaju osuđeni na zatvorsku kaznu. Međutim, za držanje droge radi sopstvene upotrebe zakon predviđa novčanu kaznu ili zatvor do tri godine, pa je zato u tim slučajevima moguće izreći i uslovnu osudu. Upravo je najviše slučajeva držanja droge, koji dolaze pred sud, i to su najčešće veoma male količine droge – jedan džoint, manje od jednog grama heroina ili nešto malo marihuane – objašnjava sudija Lazarević.

--------------------------------------------------------------------------

Ne može pet, ako je propisano tri

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero ističe takođe da sud ne kreira kaznenu politiku već da to čini zakonodavac.