Загрљај уместо антидепресива

Када је почео да грли пацијенте пре операције, сви су га чудно гледали. Али његова теорија је била да пацијенти тако могу да се опусте и смиренији крену на интервенцију. Временом је загрљај уместо антидепресива постао кључни корак који је овог лекара определио ка томе да што више своје интересовање усмери ка менталном здрављу јер је схватио да постоји велика повезаност између стреса и бола.

Анестезиолог др Небојша Кнежевић, редовни професор хирургије и анестезиологије на Универзитету Илиноис у САД, шеф за науку и истраживање једне од најпрестижнијих болница „Адвокат Илиноис Масоник” у Чикагу, и председник Српско-америчког удружења лекара и стоматолога, каже за „Политику” да је неравнотежа хормона изазвана стресом увећана после пандемије короне, због чега реченице „Све је то на нервној бази” или „То је последица стресног догађаја” све више добијају на значају и међу научним истраживањима.

– Пре неколико година је публикована метаанализа која је укључила 179 различитих студија, које су пратиле релацију криве кортизола, хормона стреса кога лучи надбубрежна жлезда. По правилу, у јутарњим сатима треба да расту нивои овог хормона, а увече да падају на минималну вредност. Међутим, код људи који су под константним стресом, вредности кортизола не падају тако лако, што може негативно да утиче на њихово здравље. Метаанализа је указала на постојање повезаности заравњености криве кортизола са анксиозношћу, депресијом, хроничним боловима, гојазношћу, кардиоваскуларним обољењима, али највећи утицај има на слабљење имунитета. То је зато што кортизол уништава наше имуне ћелије. Ово може да објасни зашто су неки људи имали теже облике короне, били хоспитализовани или су патили од постковид синдрома вероватно као последица повећаног нивоа кортизола. Има студија које су доказале повезаност високог нивоа овог хормона са фибромијалгијом и мигреном. Верујем да је континуирани стрес један од главних разлога за појаву карцинома – наглашава др Кнежевић.

Наш саговорник наглашава да је проблем то што се у већини лабораторија раде само анализе јутарњег кортизола, а вечерњи је тај који нам указује да је неко под хроничним стресом.

– Стресу смо изложени свакодневно. Раније то није било тако. Мог прадеду, који је рођен 1901. године, будили су петлови, није имао чак ни будилник. А данашњи људи су од раног јутра под стресом, звони им аларм на телефону за буђење, јуре за превозом или возе аутомобиле и нервирају се због гужви, и на сваком кораку нас чекају извори стреса… Чињеница је да наш мозак није спреман за толику количину стимулуса којима је свакодневно изложен и не може често да прати технолошки развој – наводи наш саговорник.

Оно што је најважније – препознати тренутак када је стрес овладао нама. Најчешћи први знаци хроничног стреса су поремећаји спавања, осећај премора, мучнине, губитак апетита или гојазност, учестале прехладе и инфекције, губитак памћења и либида, опадање косе...

– Добро је што се последњих година развила свест о „физичком здрављу”, људи више воде рачуна о томе шта једу, вежбају, желе да буду лепи и здрави.... Али је психичко здравље, нажалост, у другом плану. Мислим да сада није минут до 12 да се освестимо, већ је два сата после поноћи. У Америци нема толике стигме око тога да је срамота ићи код психолога, психијатра или психотерапеута када имате проблем. То је нормално. Као лекар који лечи пацијенте који имају хроничан бол, схватио сам важност менталног здравља јер су депресија и анксиозност често повезани са њим. Забрињавајуће је да свака осма особа користи антидепресиве, а свака пета лекове за спавање – појашњава др Кнежевић.

Истраживања показују да је синдром сагоревања 1,6 и по пута повећан после пандемије. Он је веома присутан код здравствених радника у САД и повезан је са порастом депресије, конзумирањем лекова за смирење, али је и већом стопом суицида. У просеку један лекар дневно у САД изврши самоубиство због синдрома сагоревања. Али тај проблем не мучи само здравствене раднике, већ и људе из других професија, као на пример оних који се баве бизнисом, који раде у ај-ти сектору, код менаџера...

– Претерани стрес доводи до синдрома сагоревања и до емоционалне отупљености. Људи некако у трци да зараде што више новца, да имају већу кућу, бољи ауто, забораве на себе и то доводи до тога да изгарају на послу... Сами себи постављају више циљеве и себе притискају, све док не наруше своје здравље. Веома је важно да људи имају с ким да попричају о својим проблемима, али и да виде на дневном нивоу шта могу да учине за себе. Добро би било да иду у природу, која је одличан извор позитивне енергије Важно је да се повремено повучемо и искључимо мобилне телефоне, барем на неколико сати за викенд – сматра др Кнежевић.

И за крај наш саговорник открива да је научно доказано да топао, пријатељски загрљај који траје бар двадесетак секунди, може да буде лековит, да снижава крви притисак, долази до опуштања мишића, подизања самопоуздања, ослобађања хормона среће. Стрес не можемо да избегнемо, али морамо да научимо како да га на најједноставнији начин каналишемо.