Прича о Светом Сави у националном театру

Земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека. Непролазно богатство се стиче добрим делима, нарочито према сиромасима.

Драмски уметник Горан Шушљик пред великим је сценским изазовом о чему сведоче и ове реплике које ће изговарати тумачећи принца Растка Немањића, односно монаха Саву у представи „У име оца и сина, прича о Светом Сави”, по тексту Милована Витезовића, у режији Милана Караџића. Премијерно ће бити изведена вечерас од 19. 30 сати на великој сцени Народног позоришта у Београду. Драматуршкиња и ауторка адаптације је Ивана Димић, сценограф  Борис Максимовић, костимографкиња Драгица Лаушевић, композиторка Ирена Поповић, док ће се за сценски говор побринути Љиљана Мркић Поповић. Витезовићеви јунаци поверени су и: Миодрагу Крстовићу, Борису Пинговићу, Небојши Кундачини, Владану Гајовићу, Златији Ивановић, Сузани Петричевић, Бојани Стефановић, Зорану Ћосићу, Бојану Кривокапићу, Гојку Балетићу и Дарку Томовићу.

Познат по особеном драмском исказу Горан Шушљик, који своју каријеру гради промишљено, овога пута није имао дилему када се упустио у захтевни глумачки задатак што се бави: величанственим и необичним животним путем Светог Саве.

Још као студент треће године Факултета драмских уметности  Горан Шушљик играо је младог Растка Немањића у представи „Принц Растко, монах Сава”  такође у режији Милана Караџића у позоришту „Бошко Буха”. Нова представа „У име оца и сина, прича о Светом Сави”  била је логични след тима који је пре три деценије истрајавао на младом Растку Немањићу. Овога пута концентрисали су се на последњи  део ове Витезовићеве драмске епопеје која доноси  биографске чињенице из живота Светог Саве, од монашења до краја живота. Од његове одлуке да се замонаши на Светој Гори до краја његовог земаљског живота…

– Витезовић нам је оставио плод свог дугогодишњег студиозног рада, драмску епопеју на две стотине страна „У име оца и сина”. Од тог драгоценог материјала могле би се сачинити четири целовечерње представе. С обзиром на то да сам пре тридесетак година режирао представу о Светом Сави у позоришту за децу од првог дела овог Витезовићевог драмског завештања, сада сам одлучио да се концентришем на последњи део који садржи биографске чињенице из живота Светог Саве од монашења до краја живота. Радња драме прати како је организовао цркву, државу, увео законе, образовање, болнице, био дипломата, мирио зараћене… све до смрти у Трнову – каже редитељ Милан Караџић и додаје:

– Ивана Димић је одлично сажела текст стављајући у фокус каснији период живота оца и сина током кога се окрећу духовности и постају Свети Симеун и Свети Сава. Без обзира на то што је текст сажет, он је мисаоно пун и драмски веома снажан. Има ту изразиту поетску ноту, проткан је емоцијама. А емоције су нешто без чега не могу да замислим ниједну представу, без обзира на то да ли је реч о драми или комедији. Емоције су основни појам који неком делу даје снагу, моћ. Мој циљ је да ово буде право позориште, права представа, да то буде филм на сцени. Верујем да сам заједно са Иваном Димић и осталим сарадницима успео тако нешто да направим и да, поред те монументалности коју представа носи својом темом, у њој има и извесне бајковитости. Много волим у позоришту тај свет бајки и атмосферу која иде уз то. Иако је премијера планирана за 27. јануар, на Дан Светог Саве, ово сигурно неће личити на неку свечану академију, већ ће то бити савремена драмска представа која ће на прави начин, својим садржајем и драмском снагом, да осветли  изванредну причу Милована Витезовића.

Б. Г. Т.