Priča o Svetom Savi u nacionalnom teatru

Zemaljsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka. Neprolazno bogatstvo se stiče dobrim delima, naročito prema siromasima.

Dramski umetnik Goran Šušljik pred velikim je scenskim izazovom o čemu svedoče i ove replike koje će izgovarati tumačeći princa Rastka Nemanjića, odnosno monaha Savu u predstavi „U ime oca i sina, priča o Svetom Savi”, po tekstu Milovana Vitezovića, u režiji Milana Karadžića. Premijerno će biti izvedena večeras od 19. 30 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Dramaturškinja i autorka adaptacije je Ivana Dimić, scenograf  Boris Maksimović, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitorka Irena Popović, dok će se za scenski govor pobrinuti Ljiljana Mrkić Popović. Vitezovićevi junaci povereni su i: Miodragu Krstoviću, Borisu Pingoviću, Nebojši Kundačini, Vladanu Gajoviću, Zlatiji Ivanović, Suzani Petričević, Bojani Stefanović, Zoranu Ćosiću, Bojanu Krivokapiću, Gojku Baletiću i Darku Tomoviću.

Poznat po osobenom dramskom iskazu Goran Šušljik, koji svoju karijeru gradi promišljeno, ovoga puta nije imao dilemu kada se upustio u zahtevni glumački zadatak što se bavi: veličanstvenim i neobičnim životnim putem Svetog Save.

Još kao student treće godine Fakulteta dramskih umetnosti  Goran Šušljik igrao je mladog Rastka Nemanjića u predstavi „Princ Rastko, monah Sava”  takođe u režiji Milana Karadžića u pozorištu „Boško Buha”. Nova predstava „U ime oca i sina, priča o Svetom Savi”  bila je logični sled tima koji je pre tri decenije istrajavao na mladom Rastku Nemanjiću. Ovoga puta koncentrisali su se na poslednji  deo ove Vitezovićeve dramske epopeje koja donosi  biografske činjenice iz života Svetog Save, od monašenja do kraja života. Od njegove odluke da se zamonaši na Svetoj Gori do kraja njegovog zemaljskog života…

– Vitezović nam je ostavio plod svog dugogodišnjeg studioznog rada, dramsku epopeju na dve stotine strana „U ime oca i sina”. Od tog dragocenog materijala mogle bi se sačiniti četiri celovečernje predstave. S obzirom na to da sam pre tridesetak godina režirao predstavu o Svetom Savi u pozorištu za decu od prvog dela ovog Vitezovićevog dramskog zaveštanja, sada sam odlučio da se koncentrišem na poslednji deo koji sadrži biografske činjenice iz života Svetog Save od monašenja do kraja života. Radnja drame prati kako je organizovao crkvu, državu, uveo zakone, obrazovanje, bolnice, bio diplomata, mirio zaraćene… sve do smrti u Trnovu – kaže reditelj Milan Karadžić i dodaje:

– Ivana Dimić je odlično sažela tekst stavljajući u fokus kasniji period života oca i sina tokom koga se okreću duhovnosti i postaju Sveti Simeun i Sveti Sava. Bez obzira na to što je tekst sažet, on je misaono pun i dramski veoma snažan. Ima tu izrazitu poetsku notu, protkan je emocijama. A emocije su nešto bez čega ne mogu da zamislim nijednu predstavu, bez obzira na to da li je reč o drami ili komediji. Emocije su osnovni pojam koji nekom delu daje snagu, moć. Moj cilj je da ovo bude pravo pozorište, prava predstava, da to bude film na sceni. Verujem da sam zajedno sa Ivanom Dimić i ostalim saradnicima uspeo tako nešto da napravim i da, pored te monumentalnosti koju predstava nosi svojom temom, u njoj ima i izvesne bajkovitosti. Mnogo volim u pozorištu taj svet bajki i atmosferu koja ide uz to. Iako je premijera planirana za 27. januar, na Dan Svetog Save, ovo sigurno neće ličiti na neku svečanu akademiju, već će to biti savremena dramska predstava koja će na pravi način, svojim sadržajem i dramskom snagom, da osvetli  izvanrednu priču Milovana Vitezovića.

B. G. T.