Краве у чизмама иду наопако

Ресен – Полицајцима и инспекторима ресенског СУП-а било је потребно годину дана да разреше енигму шверца крупне стоке из Албаније у Македонију и обрнуто. Краве и нарочито телад појављивала су се на локалним сточним пијацама а да им се није знало порекло. Заправо, знало се да је то шверцована стока јер су је продавали исти људи, тврдећи да су телад њихова, али је загонетка била како је стока неопажено прелазила границу.

Командир локалне полицијске станице у пограничном селу Стењу и његов заменик одлучили су да оближњу границу према Албанији „покрију” даноноћним дежурством. Полицијске патроле су на оку држале целу граничну линију али нису регистровали ниједан илегалан прелаз стоке, нити било какве трагове. Међутим, у цикличним размацима, на македонској територији појављивали су се трговци који су заинтересованима нудили, махом крупнију телад.

Један од продаваца, Македонац, албански држављанин, полицији је дискретно дојавио да је посредник у купопродаји мештанин Стења, али је одбио да саопшти његов идентитет. Полицајци су посумњали на Љупчу Кондова, званог Брајо, угледног домаћина, пре свега јер је и сам био предани одгајивач крупне стоке. Дискретно су га уходили, а могли су јер су готово сви полицајци у пограничној полицијској станици били мештани Стења, дакле његове комшије.

По селу се, иначе, причало о загонетном шверцеру а главни интригант у тим приповедањима био је Брајо, који се полицајцима подсмехивао тврдећи да би он да је на њиховом месту, сигурно уловио шверцере. Двомесечно даноноћно ухођење Љупча Браја није дало резултат, а одбачена је и сумња да он има било какве везе са шверцом стоке.

Једног јутра Брајо је ипак позван у полицију. Код једног од трговаца нађен је и број његовог телефона и клупко је почело да се одмотава. Трговцу је запрећено затвором и овај је признао да је главни снабдевач управо Брајо.

Он је приликом испитивања одбијао сваку умешаност у шверц све док му инспектор није обећао да неће бити кривично гоњен под условом да исприча како је телад шверцовао преко границе. Пошто су се добро познавали Брајо је инспектору поверовао и испричао му причу која се и данас, годину дана од Брајовог саслушања препричава по Преспи.

Прича под насловом „теле у чизмама” процурела је из полиције а нама је истиниту верзију испричао сам Брајо.

– Прво да ти кажем да ме никад не би открили да нисам решио да се баталим тог посла јер ми је одузимао много времена. Стоку сам преко границе преводио тако што сам кравама и телићима обувао гумене чизме. Са добављачима на албанској страни сам се тајним везама договарао о термину преузимања стоке а то сам чинио кад сам знао да уз границу нема патрола, а знао сам јер су ми полицајци комшије.

Брајо је „патентирао” и додатни штос. Теладима је дечје чизме обувао наопако, тако да су трагови показивали супротан правац кретања. Полицајци су наилазили на трагове обуће али су сви водили у правцу Албаније.

Човек који је патентирао нови начин шверцовања испричао нам је још и оно што није рекао инспектору, да је шверц покривао тако што је своју стоку свакодневно чувао у близини границе, а полицијске патроле је надмудривао тако што је телад у чизмама често водио покрај обале Преспанског језера али тако што су он и стока газили по води.