Krave u čizmama idu naopako

Resen – Policajcima i inspektorima resenskog SUP-a bilo je potrebno godinu dana da razreše enigmu šverca krupne stoke iz Albanije u Makedoniju i obrnuto. Krave i naročito telad pojavljivala su se na lokalnim stočnim pijacama a da im se nije znalo poreklo. Zapravo, znalo se da je to švercovana stoka jer su je prodavali isti ljudi, tvrdeći da su telad njihova, ali je zagonetka bila kako je stoka neopaženo prelazila granicu.

Komandir lokalne policijske stanice u pograničnom selu Stenju i njegov zamenik odlučili su da obližnju granicu prema Albaniji „pokriju” danonoćnim dežurstvom. Policijske patrole su na oku držale celu graničnu liniju ali nisu registrovali nijedan ilegalan prelaz stoke, niti bilo kakve tragove. Međutim, u cikličnim razmacima, na makedonskoj teritoriji pojavljivali su se trgovci koji su zainteresovanima nudili, mahom krupniju telad.

Jedan od prodavaca, Makedonac, albanski državljanin, policiji je diskretno dojavio da je posrednik u kupoprodaji meštanin Stenja, ali je odbio da saopšti njegov identitet. Policajci su posumnjali na Ljupču Kondova, zvanog Brajo, uglednog domaćina, pre svega jer je i sam bio predani odgajivač krupne stoke. Diskretno su ga uhodili, a mogli su jer su gotovo svi policajci u pograničnoj policijskoj stanici bili meštani Stenja, dakle njegove komšije.

Po selu se, inače, pričalo o zagonetnom šverceru a glavni intrigant u tim pripovedanjima bio je Brajo, koji se policajcima podsmehivao tvrdeći da bi on da je na njihovom mestu, sigurno ulovio švercere. Dvomesečno danonoćno uhođenje Ljupča Braja nije dalo rezultat, a odbačena je i sumnja da on ima bilo kakve veze sa švercom stoke.

Jednog jutra Brajo je ipak pozvan u policiju. Kod jednog od trgovaca nađen je i broj njegovog telefona i klupko je počelo da se odmotava. Trgovcu je zaprećeno zatvorom i ovaj je priznao da je glavni snabdevač upravo Brajo.

On je prilikom ispitivanja odbijao svaku umešanost u šverc sve dok mu inspektor nije obećao da neće biti krivično gonjen pod uslovom da ispriča kako je telad švercovao preko granice. Pošto su se dobro poznavali Brajo je inspektoru poverovao i ispričao mu priču koja se i danas, godinu dana od Brajovog saslušanja prepričava po Prespi.

Priča pod naslovom „tele u čizmama” procurela je iz policije a nama je istinitu verziju ispričao sam Brajo.

– Prvo da ti kažem da me nikad ne bi otkrili da nisam rešio da se batalim tog posla jer mi je oduzimao mnogo vremena. Stoku sam preko granice prevodio tako što sam kravama i telićima obuvao gumene čizme. Sa dobavljačima na albanskoj strani sam se tajnim vezama dogovarao o terminu preuzimanja stoke a to sam činio kad sam znao da uz granicu nema patrola, a znao sam jer su mi policajci komšije.

Brajo je „patentirao” i dodatni štos. Teladima je dečje čizme obuvao naopako, tako da su tragovi pokazivali suprotan pravac kretanja. Policajci su nailazili na tragove obuće ali su svi vodili u pravcu Albanije.

Čovek koji je patentirao novi način švercovanja ispričao nam je još i ono što nije rekao inspektoru, da je šverc pokrivao tako što je svoju stoku svakodnevno čuvao u blizini granice, a policijske patrole je nadmudrivao tako što je telad u čizmama često vodio pokraj obale Prespanskog jezera ali tako što su on i stoka gazili po vodi.