Ханибалова доктрина

Неочекивано споро „уништавање” Хамаса и чињеница да палестински милитанти и даље држе стотинак талаца наводе делове израелског војног естаблишмента на закључак да ће продужено војно ангажовање угрозити животе отетих, можда и водити њиховој смрти.

Гади Еисенкот, бивши начелник Генералштаба и садашњи члан ратног кабинета коме је прошлог месеца син убијен у борбама у Гази, тврди да је „илузија” да таоци могу да буду спасени војним операцијама и одређује приоритет: „Мисија је да се спасу цивили, пре убијања непријатеља”.

Влада премијера Бенјамина Нетанјахуа изгледа да не прихвата став да су два циља некомпатибилна. Шта, уосталом, очекивати од армије која од владе добија директиве да немилосрдно убија и разара све пред собом, укључујући болнице, џамије и муслиманска гробља по појасу Газе?

Да ли је једна од директива да у операцијама против палестинског Хамаса треба ризиковати и животе јеврејских грађана и војника, али се зарад њиховог ослобађања треба ослонити на дипломатију – уз прекид ватре?

Контроверзно питање отворио је либерални лист „Хаарец” интервјуом са Аса Кашером, професором филозофије на Универзитету у Тел Авиву, који је својевремено за Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) написао Кодекс понашања, који се примењивао од 1986. У својој оригиналној верзији одређују се процедуре које треба пратити у случају када је војник у опасности да буде отет и пребачен на непријатељску територију. Директиве које су сугерисали тадашњи шеф Северне команде Јоси Пелед и пуковници Габи Ашкенази и Јаков Амидрор истичу да је приоритет спасавање отетих војника чак и ако то значи ризиковање њиховог рањавања или погибије.

Познат као Ханибалова директива, документ је формулисан без консултација правних експерата и његов пуни текст никада није објављен, али се тврди да је промењиван више пута од 1986. до 2016, када је званично повучен.

Професор Кашер, који је и виши истраживач на Институту за студије националне безбедности, сумња да је директива реактивирана после 7. октобра, Хамасовог масакра на југу Израела и одвођење око 240 талаца, од којих је 105 до сада размењено за 240 Палестинаца из израелских затвора. Да ли је ИДФ покушавао да спасе један број талаца у операцијама које су остале под велом тајности? Под којим околностима су неки таоци изгубили живот?

Како постоји више верзија и интерпретација Ханибалове доктрине, тешко је утврдити њену легалност и моралност, каже професор. Једно је сигурно: „Апсолутно не постоји ништа што би некоме допустило да убије израелског грађанина, без обзира да ли је у униформи или не”.

Али, наратив се компликује догађајима у кибуцу Бери у дану Хамасовог напада. Према извештајима, на које се позива израелски Канал 12, и истраживачки текст у „Њујорк тајмсу”, поменуто правило је прекршено у случају куће породице Коен у којој су Палестинци држали 14 израелских талаца. Према сведочењу Јасмин Порат и Хадас Даган, јединих преживелих који су касније ослобођени, израелски тенк је уништио кућу, Хамасове терористе, али и 12 Израелаца.

Према извештају њујоршког листа, генерал Барак Хирам, командант 99. дивизије, био је тај који је командиру у тенку наредио да отвори ватру на кућу Коена „чак и по цену цивилних жртава”. Породице страдалих захтевају од ИДФ да отвори истрагу.

„Идеја да ћете покушати да спречите покушај да пребаците (цивиле) у Газу отварајући тенковску ватру на структуру у којој их држе је недопустива, неприхватљива из перспективе армијских вредности”, коментарише професор Кашер подржавајући захтев за истрагом. „Како је могуће да високи армијски официр изда команду која угрожава животе толико цивила? То је ужасавајуће.”

Армија је саопштила да ће испитати инцидент, али – тек када се рат заврши. Велики део јавности захтева тренутну истрагу, попут оне покренуте пошто су тројица талаца успела да побегну из Хамасовог заточеништва, а онда су убијени у „пријатељској ватри” израелских војника.

Помиње се још један инцидент од 7. октобра. Према писању листа „Једиот ахронот”, трупе су примиле наређење да, ако буде потребно, уз употребу силе спрече покушај одвођења талаца за Газу. Постоје непотврђени извештаји да је ватра из израелских хеликоптера погодила заробљене Израелце.

Професор Кашер верује да треба променити комплетну „културу армије” и глорификовање култа жртве. „Лоше је умрети за своју земљу. То треба да чује сваки војник. Не тражите прилике да умрете. Понекад можете да се нађете у ситуацији у којој себе ставите у опасност, чак смртну опасност. Али тражити смрт је супротно нашој етици, вредностима и свему што сматрамо важним”.