Образовни систем ће се стално мењати

Озбиљни поправни испити, по свему судећи, чекају Закон о високом образовању усвојен пре три године. На видику су за сада два поправна рока. У првом кругу измене ће се односити на спуштање уписних критеријума, за шта се залажу и студенти и професори и министар просвете професор др Жарко Обрадовић, Потом ће, према најавама са факултета у Србији, уследити и друга корекција. Формирају се, наиме, и радне групе које треба да сачине предлог измена и допуна Закона о високом образовању скројеног, како истичу у високошколским установама, у духу Болоње. Самим тим намеће се и питање: одустаје ли се у Србији од болоњског процеса.

– Не – категорична је професор др Неда Бокан, проректор за наставу Универзитета у Београду. – Вероватно ће доћи до неких измена у Закону. Постоји радна група на нивоу Београдског универзитета која припрема предлог промена. Препознају се могућности измене Закона. То, међутим, не значи да се одустаје од Болоњске декларације. И у другим државама су се закони дотеривали.

Први потписи на Болоњску декларацију стављени су још 1999. године и тада је, подсећамо, дат рок да се образовни системи у европским земљама потписницама Декларације ускладе са болоњским стандардима до 2010. године.

– Али ће и после тога реформа трајати и мењаће се оно што се покаже да није било добро. Реформа је процес који се не завршава – казује проректор БУ.

Према њеном мишљењу, добро је што је овај Закон о високом образовању усвојен у Србији, јер су у њега унете основе концепције реформе и болоњског процеса. Она сматра да болоњски процес не може нигде да снизи квалитет образовања зато што се у болоњској декларацији само може „препознати основни концепт студија”. Његове карактеристике су, вели, студије у три циклуса (основне, мастер и докторске), испити исказани у бодовима, повећана мобилност и ефикасност у раду како студената тако и наставника.

– Не очекује се од академаца да на студијама стекну све знање, већ да науче да уче, јер у ери брзог развоја науке и технологије није могуће да се са завршетком студија заврши и учење. И болоњским процесом се промовише то учење кроз живот – објашњава проректор Неда Бокан.

Она указује и на то да током студирања млади треба да науче да буду кооперативни и да умеју тимски да раде.

Ово постизање својеврсне униформисаности потребно је како би, рецимо, студенти могли да студије започну у једној, а наставе у другој земљи или да се по стицању дипломе запосле у иностранству без нострификације и полагања додатне хрпе испита.

Не желећи да говори о мањкавости Законa пре него што поменута радна група не изађе са предлогом измена тог закона, Неда Бокан сматра да се са 37 бодова уписују предмети, а не година. Закон је заправо направио разлику између студената који се школују о трошку државе и оних који плаћају школарину. Да би уписали наредну годину као буџетски академци, морају да накупе 60 бодова, док они који плаћају школарину имају попуст. Довољно им је 37 бодова.

Фокусирајући се углавном на бодове потребне за упис, ових дана се саопштењем огласио и Сенат Универзитета у Новом Саду, указавши на то да је потребно да се измени Закон о високом образовању како би се олабавила уписна политика, односно, снизио број бодова за упис у наредну годину. С тим да се сваке године тај „праг” уписа повећава, како би школске 2010/11. достигао тих 60 бодова.

И други, пре свега академци, сматрају да је неопходно установити прелазни период за болоњце, тим пре што је према неким проценама тек сваки четврти буџетски студент успео да освоји тих 60 бодова. Огласио се и министар просвете апелујући на то да се продужи време уписа до 1. новембра, како би се у међувремену усвојиле измене и допуне Закона о високом образовању.

Стиче се утисак да ни на приватним универзитетима нису баш задовољни Законом и путем којим је кренула реформа високог школства у Србији. На то је у медијима у последње време највише упозоравао први човек Универзитета Мегатренд професор др Мића Јовановић. Пошто је он у време закључења овог броја нашег листа још био у Паризу, покушао је његове ставове да разјасни проректор професор др Владан Кутлешић:

– Не бих желео да испадне да ми на Мегатренду нећемо да поштујемо Закон. Критике које је упућивао Јовановић односе се на методе и циљеве који се желе постићи кроз реформу образовања. Прича о концепцији образовања није добра. Није чак толико у питању ни сам Закон, већ препоруке и акти који стижу из Националног савета за високо образовање и Конференције универзитета Србије. Тако се овде не спроводи само Закон, већ и нека правила настала као плод усаглашавања.

-----------------------------------------------------------

Узори

– Оксфорд и Кембриџ су универзитети који могу да нам буду модел у реформи високошколског образовног система. Они и не морају да прихвате Болоњу, јер већ одавно раде по принципима који се промовишу кроз болоњски процес. То су озбиљан рад и наставника и студената, рад у малим групама... То су универзитети који су у свету чувени по знању и способностима стручњака који су стекли њихове дипломе – каже професор др Неда Бокан, проректор БУ.