Obrazovni sistem će se stalno menjati

Ozbiljni popravni ispiti, po svemu sudeći, čekaju Zakon o visokom obrazovanju usvojen pre tri godine. Na vidiku su za sada dva popravna roka. U prvom krugu izmene će se odnositi na spuštanje upisnih kriterijuma, za šta se zalažu i studenti i profesori i ministar prosvete profesor dr Žarko Obradović, Potom će, prema najavama sa fakulteta u Srbiji, uslediti i druga korekcija. Formiraju se, naime, i radne grupe koje treba da sačine predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju skrojenog, kako ističu u visokoškolskim ustanovama, u duhu Bolonje. Samim tim nameće se i pitanje: odustaje li se u Srbiji od bolonjskog procesa.

– Ne – kategorična je profesor dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Verovatno će doći do nekih izmena u Zakonu. Postoji radna grupa na nivou Beogradskog univerziteta koja priprema predlog promena. Prepoznaju se mogućnosti izmene Zakona. To, međutim, ne znači da se odustaje od Bolonjske deklaracije. I u drugim državama su se zakoni doterivali.

Prvi potpisi na Bolonjsku deklaraciju stavljeni su još 1999. godine i tada je, podsećamo, dat rok da se obrazovni sistemi u evropskim zemljama potpisnicama Deklaracije usklade sa bolonjskim standardima do 2010. godine.

– Ali će i posle toga reforma trajati i menjaće se ono što se pokaže da nije bilo dobro. Reforma je proces koji se ne završava – kazuje prorektor BU.

Prema njenom mišljenju, dobro je što je ovaj Zakon o visokom obrazovanju usvojen u Srbiji, jer su u njega unete osnove koncepcije reforme i bolonjskog procesa. Ona smatra da bolonjski proces ne može nigde da snizi kvalitet obrazovanja zato što se u bolonjskoj deklaraciji samo može „prepoznati osnovni koncept studija”. Njegove karakteristike su, veli, studije u tri ciklusa (osnovne, master i doktorske), ispiti iskazani u bodovima, povećana mobilnost i efikasnost u radu kako studenata tako i nastavnika.

– Ne očekuje se od akademaca da na studijama steknu sve znanje, već da nauče da uče, jer u eri brzog razvoja nauke i tehnologije nije moguće da se sa završetkom studija završi i učenje. I bolonjskim procesom se promoviše to učenje kroz život – objašnjava prorektor Neda Bokan.

Ona ukazuje i na to da tokom studiranja mladi treba da nauče da budu kooperativni i da umeju timski da rade.

Ovo postizanje svojevrsne uniformisanosti potrebno je kako bi, recimo, studenti mogli da studije započnu u jednoj, a nastave u drugoj zemlji ili da se po sticanju diplome zaposle u inostranstvu bez nostrifikacije i polaganja dodatne hrpe ispita.

Ne želeći da govori o manjkavosti Zakona pre nego što pomenuta radna grupa ne izađe sa predlogom izmena tog zakona, Neda Bokan smatra da se sa 37 bodova upisuju predmeti, a ne godina. Zakon je zapravo napravio razliku između studenata koji se školuju o trošku države i onih koji plaćaju školarinu. Da bi upisali narednu godinu kao budžetski akademci, moraju da nakupe 60 bodova, dok oni koji plaćaju školarinu imaju popust. Dovoljno im je 37 bodova.

Fokusirajući se uglavnom na bodove potrebne za upis, ovih dana se saopštenjem oglasio i Senat Univerziteta u Novom Sadu, ukazavši na to da je potrebno da se izmeni Zakon o visokom obrazovanju kako bi se olabavila upisna politika, odnosno, snizio broj bodova za upis u narednu godinu. S tim da se svake godine taj „prag” upisa povećava, kako bi školske 2010/11. dostigao tih 60 bodova.

I drugi, pre svega akademci, smatraju da je neophodno ustanoviti prelazni period za bolonjce, tim pre što je prema nekim procenama tek svaki četvrti budžetski student uspeo da osvoji tih 60 bodova. Oglasio se i ministar prosvete apelujući na to da se produži vreme upisa do 1. novembra, kako bi se u međuvremenu usvojile izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.

Stiče se utisak da ni na privatnim univerzitetima nisu baš zadovoljni Zakonom i putem kojim je krenula reforma visokog školstva u Srbiji. Na to je u medijima u poslednje vreme najviše upozoravao prvi čovek Univerziteta Megatrend profesor dr Mića Jovanović. Pošto je on u vreme zaključenja ovog broja našeg lista još bio u Parizu, pokušao je njegove stavove da razjasni prorektor profesor dr Vladan Kutlešić:

– Ne bih želeo da ispadne da mi na Megatrendu nećemo da poštujemo Zakon. Kritike koje je upućivao Jovanović odnose se na metode i ciljeve koji se žele postići kroz reformu obrazovanja. Priča o koncepciji obrazovanja nije dobra. Nije čak toliko u pitanju ni sam Zakon, već preporuke i akti koji stižu iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Konferencije univerziteta Srbije. Tako se ovde ne sprovodi samo Zakon, već i neka pravila nastala kao plod usaglašavanja.

-----------------------------------------------------------

Uzori

– Oksford i Kembridž su univerziteti koji mogu da nam budu model u reformi visokoškolskog obrazovnog sistema. Oni i ne moraju da prihvate Bolonju, jer već odavno rade po principima koji se promovišu kroz bolonjski proces. To su ozbiljan rad i nastavnika i studenata, rad u malim grupama... To su univerziteti koji su u svetu čuveni po znanju i sposobnostima stručnjaka koji su stekli njihove diplome – kaže profesor dr Neda Bokan, prorektor BU.