Студенти траже потпуну реформу

„Први болоњци се у воду бацају!” „Хоћемо праву Болоњу!” „Укините харач!” Натписи на транспарентима студената неколико београдских факултета, који су изашли на градске улице, протестујући због услова уписа и високих цена трошкова студија, речито говоре о њиховом ставу према успешности спровођења реформе високог образовања.

Академци са Факултета политичких наука, огорчени због предлога да се квота за прелазак самофинансирајућих студената на буџет ограничи на само 20 одсто од броја буџетских академаца, изашли су пре неколико дана на улицу, а придружиле су им се колеге са других факултета.

– Болоња је уведена само делимично и ми смо потпуно збуњени јер више не знамо по коме програму студирамо. Не знамо ни шта нам је услов за упис године, јер је у јуну било речено једно, у септембру друго, а сада је нешто сасвим треће – рекла је Сања Миловановић, студенткиња треће године Факултета политичких наука.

Примењивање новог Закона о високом образовању и усвајање Болоњске декларације студентима Филозофског факултета у Новом Саду донело је много веће обавезе, каже Мирослав Николић, председник студентског парламента овог факултета.

– Студенти морају редовно да долазе на предавања и вежбе, имају много предиспитних обавеза, али сам испит остао је готово непромењен и полаже се по старом програму, што значи да за поједине предмете имате обиман списак литературе. Тиме су академци само додатно оптерећени, а по години морамо да положимо од 10 до 16 испита – објашњава Николић.

Он сматра да је реформа изведена напречац, као и да спуштање критеријума за упис наредне године није право решење, јер се тиме сва кривица пребацује на студенте којима се наводно чини услуга, док програми остају нереформисани, а управо је у њима главни проблем ниске пролазности.

Број студената који у току година прикупе 60 ЕСП бодова изузетно је мали и на Факултету за пословне студије „Мегатренд” универзитета, каже Иван Митић из Студентске уније овог факултета, али напомиње да одговорност за то добрим делом сносе академци.

– За упис наредне године довољно је 37 бодова, па се студенти често и не потруде да освоје више од тога. Мислим да програм није тежак, да академци нису оптерећени и да све може да се стигне без већих проблема ако се редовно ради – каже Митић.

Марко Роквић, из Студентске асоцијације новосадског Факултета техничких наука, објашњава да је њихов факултет одавно почео са изменама програма које су водиле ка Болоњи и да сада уписује другу генерацију болоњаца.

– Нема битније разлике између старијих и млађих студената јер су и старији академци учили по реформисаним програмима. Ипак, мислим да је болоњцима омогућено да брже заврше факултет и боље обаве све обавезе – рекао је Роквић, додајући да на овом факултету нема већих проблема са пролазношћу студената.

Бруцоши на Стоматолошком факултету у Београду учиће по потпуно реформисаним програмима који су усклађени са европским стандардима. Богдан Лисул, студент продекан овог факултета, каже да је став управе био да прво треба акредитовати студијске програме и установу, а тек онда завршити започете реформе, што је сада и учињено.

– Болоња је добра ствар, али онаква каква се примењује у Европи. Не треба мењати Закон о високом образовању, већ програме, јер на многим факултетима предмети су почели да се бодују, а да при том уопште нису реформисани – прича Лисул.

Процес реформе постепено се уводио и на крагујевачком Медицинском факултету, а Милан Мирковић, студент продекан, каже да је пролазност ове године доста добра, будући да је од 309 уписаних бруцоша њих 148 уписало другу годину на буџету. Међу њима је и Драгослав Шекуларац који каже да студенти који редовно долазе на предавања и вежбе и редовно уче не морају да чекају септембарски и октобарски рок да би положили испите.

– Треба да размислимо да ли нам је потребан квалитет или квантитет када смањујемо критеријуме за упис. Што се нашег факултета тиче, мислим да је неопходно да одавде излазе добро обучени и високообразовани лекари, али можда је због колега са других високошколских установа потребно смањити критеријум и дати им времена да спроведу у потпуности реформе – сматра Шекуларац.

Његово мишљење дели Лазар Мандић, студент продекан београдског Архитектонског факултета, који се слаже да треба дати времена потпуној примени Болоње, али упозорава да спуштање критеријума може бити „медвеђа услуга” студентима.

– Једна од ствари на којој се инсистира у Болоњској декларацији јесте мобилност студената, односно могућност да академци прелазе са једне високошколске установе на другу, као и да део школовања проведу у иностранству. Они који немају 60 ЕСП бодова не могу то да учине. Такође, иако су им дали могућност да упишу наредну годину са 42 ЕСП бода, студенти су ту годину ипак пали, јер ће на крају морати да надокнаде бодове који им фале, па ће свакако морати да обнове једну годину – упозорава Мандић.

Архитектонски факултет један је од ретких на коме се наредна година уписује са најмање 60 ЕСП бодова, односно са чистом годином, а Мандић каже да је оптерећеност студената доведена на праву меру.

– Пролазност је изнад 80 одсто, имамо три испитна рока, што је сасвим довољно да завршимо све обавезе. Додатни рокови на неким факултетима представљају само бежање од проблема, јер се не размишља о томе да су програми предмета преобимни и да зато студенти не могу да стигну да све положе у три рока – каже Мандић.

Ј. Беоковић