Спољнотрговинска размена Србије у 2023. била 65,491 милијарду евра

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар - децембар била је 65,491 милијарду евра, што је за 1,7 одсто мање у односу на исти период претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС). Према подацима РЗС трговинска размена у доларима у том периоду порасла је за 0,8 одсто и износи 70,772 милијарди.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 28,631 милијарди евра што чини раст од 3,7 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је увоз робе имао је вредност од 36,859 милијарди евра што представља смањење од 5,5 проценат у односу на исти период прошле године. Извоз робе, изражен у доларима, вредео је 30,934 милијарди што чини раст од 6,5 одсто у односу на исти период претходне године, док је увезено робе у вредности од 39,837 милијарди долара, што је за 3,2 одсто мање него у истом периоду претходне године.

Дефицит Србије изражен у доларима износи 8,902 милијарди што чини смањење од 26,4 одсто у односу на исти период претходне године, док изражен у еврима, дефицит износи 8,227 милијарди, што је смањење од 27,9 процената у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 77,7 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 70,6 процента. Главни спољнотрговински партнери Србије по питању извоза су Немачка, Босна и Херцеговина, Италија, Мађарска и Румунија, док су главни партнери када је реч о увозу Немачка, Кина, Италија, Турска и Русија. Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 2,939 милијарди долара, који је резултат углавном извоза електричне енергије, житарица и производа од њих, нафте и нафтних деривата, пића и друмских возила.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је регион Војводине са 33,4 одсто, следи Београдски регион са 24,2 процената, регион Шумадије и Западне Србије са 20,8 процената, регион Јужне и Источне Србије са 19,4 одсто, а око 2,3 процената извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион са 43,3 одсто, затим следе регион Војводине са 33,1 одсто, Шумадије и Западне Србије 13,3 одсто, регион Јужне и Источне Србије 8,3 процената, док око два одсто увоза није разврстано по територијама. У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију са 61,7 процената (19,092 милијарди долара), затим следи роба за широку потрошњу са 25,8 процената ( 7,995 милијарди) и опрема 12,4 одсто (3,845 милијарде), а некласификована роба по намени је нула одсто или 1,2 милиона долара.

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 55,5 одсто (22,115 милијарди долара), роба за широку потрошњу, 19,8 процената ( 7,884 милијарди), и опрема, 12,1 процената (4,835 милијарди), док некласификована роба по намени износи 12,6 одсто или 5,002 милијарди долара. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, док су земље чланице Европске уније чине 59,7 одсто укупне размене.

У децембру 2023. године је извезено робе у вредности од 2,389 милијарди долара, што чини смањење од два одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,562 милијарди долара, што је повећање од 0,5 процената у односу на исти месец претходне године. Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 2,190 милијарде, што чини смањење од 5,1 процената у односу на исти месец претходне године, а увоз је износио 3,263 милијардеи евра, што је смањење од 2,7 одсто у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс децембар 2023/новембар 2023. године показује пад извоза за 2,4 одсто и раст увоза за 5,3 процената. Рачунато у еврима, десезонирани индекс у овом периоду показује пад извоза за 0,3 одсто и раст увоза за 8,1 процента.

Подаци РЗС показују и да на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (121 милиона долара), друго место припада извозу руде бакра и концентрата (98 милиона долара), а на трећем месту је извоз електричне енергије са 89 милиона долара, следи извоз кукуруза са 53 милиона долара, а последње место припада извозу рафинисаног бакра са 41 милиона долара.

Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта (207 милиона долара) наш први увозни производ, док је други по значају увоз природног гаса (168 милиона долара), а на трећем месту листе је увоз лекова за малопродају (112 милиона долара), следи увоз електричне енергије (61 милиона долара), а последње место заузима увоз гасних уља са 50 милиона долара.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно), преноси Танјуг.