Беж’те одговорни док је вруће

Пратите ли и ви ову локалну сапуницу: „Срушиле се на Чубури четири куће – беж’те одговорни док је вруће?!” Сјајна је, зар не?!

Тако напета и непредвидива, а не као оне странске у којима је већ с почетка јасно да ће неко морати да одговара; да ће кривце стићи казна и да ће, што је најважније, оштећени дочекати правду... Због чега онда па чекати последњу епизоду?!

У нашој се, пак, изгледа задуго ништа неће знати. Ма, ни наслућивати. Куће јесу попадале, ко оно дечурлија с дуда; људи су ни криви ни дужни завршили на улици; ђутуре с кућама им је у понор отишло све што су кроз живот баштинили, и око тих општих места се засад врти све...

Кривац, свакако, постоји али изгледа да није довољно крив да би се сасвим увео у причу?! Вероватно ће се појавити у 87. епизоди, у којој ће се волшебно установити да су станари заправо једини кривци, јер су њихове старе и трошне куће одавно провоцирале неки белај...

Човек је само ископао темеље за нову вишеспратницу, шипови ко шипови мало попустили, а куће ко пуштене с ланца одмах јурнуле низ улицу... Нимало лепо од њих.

Значи, рекосмо, кривац који то заправо није, појавиће се негде с конца серијала. Барем у одјавној шпици...

У међувремену, ваља очекивати епизодно појављивање надлежних. Не у првом плану, наравно. Више, онако, као када незнанци прођу кадром и застану на секунд, незаинтересовано бацивши погледа ка камери – њихова статирања су, ипак, одавно славом овенчана...

Добро, није да у ових првих неколико епизода нису имали баш никакав дијалог – затражили су мишљења неколико еснафских грађевинских грана, као што оно Хемфри Богарт у „Казабланци” тражи од Сема да „свира поново”...

Још траје тај напети део у којем се с нестрпљењем и стрепњом ишчекују фамозна мишљења стручних лица и наличја и то је, сасвим извесно, заплет следећих 28 наставака...

Е, да, однекуд се, ваљда накнадно додат у сценарио, појавио и главни градски грађевински инспектор, погледала је мрко испод обрва и процедила следеће, цитирам: „Извођачима и инвеститорима грађевинска инспекција наложила је да обуставе градњу објекта у Дубљанској 35, као и да предузму све како би заштитили суседне објекте, саобраћај, околину, живот и здравље људи”...

Хмммм, не чини ли се и вама да су приоритети у поменутом цитату малко наглавце окренути?! Мислим, „живот и здравље људи” некако завршише на крају, но, добро...

Да сабирамо полако, значи: драма жива.

У најкраћем: да ли је кривац заиста кривац или је само несхваћен од људи?! Хоће ли се крупни кадар са надлежних пребацити на неку покривалицу, типа: срећна и задовољна деца у игри на Калемегдану?! Да ли ће стручњаци дати своје мишљење или ће позајмити туђе?! Има ли наде за вишеспратницу међ’ злонамерним кућерцима?!

Може ли се изградња већег и лепшег Београда довести у питање због повременог слегања тла и неколико клизишта?! Добијају ли се грађевинске дозволе у оним жвакама са налепницама, или у паковању житарица са играчком? Да ли ће се урбанизам после толико година проведених у коми пробудити из ње и чудесно опоравити, или ће „породица” дати сагласност да га искључе са апарата?

Све поменуто и још много, много тога гледајте у наредним епизодама локалног ситкома: „Срушиле се на Чубури четири куће – беж`те одговорни док је вруће”, за разлику од 17 породица које могу још само да гледају у небо. Или у куће, негде у нивоу подземних вода...