Зашто Немачкој треба све мање нових радника

Немачке компаније су све мање спремне за запошљавање нових радника, прилично оклевају с ангажовањем нових људи, а отпуштања постају све вероватнија. У секторима производње и трговине влада песимизам поводом запошљавања новајлија.

Ни сектор услуга није поштеђен овог тренда, истиче се у недавно објављеном извештају Института за економска истраживања (ИФО) из Минхена. Раднике пре свега траже ИТ компаније и фирме које пружају консултантске услуге. Немачки грађевински сектор се такође налази у кризи која се одржава и на уздржаност приликом запошљавања особља. У одвојеном саопштењу ИФО наводи се да је немачка привреда „заглављена у рецесији”, пошто се пословно расположење компанија у Немачкој додатно погоршало овог јануара. Тамошње фирме су биле мање задовољне тренутним пословањем у односу на децембар и више скептичне поводом развоја свог пословања у наредних шест месеци.

Како то може да се одрази на Србију и да ли ће због таквих дешавања у Немачкој бити умањен одлазак радне снаге у ту западну силу? Који су сектори привреде Србије посебно угрожени због рецесије у Немачкој? Економиста Михаило Гајић, извршни директор Либертаријанског клуба „Либек”, подсећа да рецесионе тенденције у немачкој привреди свакако имају ефекат на смањење тражње за радницима.

– Колико ће ефекти бити јаки зависи од дужине трајања и јачине рецесије. Тренутне прогнозе предвиђају кратку и плитку рецесију, која ће се завршити око трећег квартала ове године – истиче он и подсећа да и у слабијој рецесији тржиште рада Немачке има потребе за радницима различитих профила.

– То је тако из два разлога: први је недостатак квалификоване радне снаге у неколико сектора (ИКТ, здравство, грађевина), а други су демографске промене. Наиме, сваке године се више људи пензионише него што уђе на тржиште рада завршетком школовања. Због тога мислим да ове рецесионе тенденције могу имати само привремен и слабији утицај на исељавање из Србије у Немачку – наводи Гајић.

Иначе, рецесија у Немачкој првенствено је забележена у сектору индустрије. То је последица како мање цикличне тражње у случају аутомобилске индустрије, тако и раста цена енергената који су посебно погодили хемијску индустрију.

– Имајући у виду да је наша аутомобилска индустрија у пракси највећим делом измештена немачка аутомобилска индустрија, она се налази у највећем ризику да буде погођена кроз смањење производње. За сада прогнозе нису катастрофичне ни у овој индустрији јер оперишу са смањењем продаје и производње нових аутомобила од један одсто у Немачкој и Европи, уз светски раст продаје од два процента током ове године – објашњава Гајић.