Правоснажно ослобођени за убиство Славка Ћурувије

Апелациони суд у Београду је, после готово годину дана од одржавања претреса који је отворио, укинуо првостепену пресуду, којом су четворица окривљених за убиство Славка Ћурувије, власника „Дневног телеграфа” и недељника „Европљанин”, били осуђени на вишедеценијске казне затвора и правоснажно их ослободио одговорности за ово кривично дело. Првостепеном пресудом, подсетимо, на 30 година затвора били су осуђени Радомир Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности, и Милан Радоњић, начелник Београдског центра РДБ, док су казне затвора од по 20 година биле изречене радницима службе Мирославу Кураку и Ратку Ромићу.

У образложењу другостепене пресуде која је објављена на сајту Апелационог суда наводи се да је жалбама на првостепену пресуду јасно указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде.

– Првостепени суд је пресудом прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење – наводи се у одлуци Апелационог суда.

У одлуци се даље наводи да је суд одлучио да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока Бранку Прпу, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе које је првостепени суд одбио да изведе. Сведоци Улемек, Милош и Александар Симовић, констатује се у одлуци, нису желели да одговарају на постављена питања суда и ускратили су сведочење. Суд је, наводи се даље, прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули. Искази сведока, наводи се у другостепеној одлуци, садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.

– По налажењу Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за убиство Ћурувије. Такође, није изведен ниједан доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране Н. Н. лица из највиших структура власти. Такође, ни наводи да је Марковић упознао Радоњића са планом о убиству Ћурувије нису поткрепљени ниједним изведеним доказом, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окривљених Марковића и Радоњића није могло да буде прихваћено – пише у правоснажној пресуди Апелационог суда.

Другостепени суд наводи и да током поступка није изведен ниједан доказ који би потврдио наводе оптужбе да је Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са Кураком и Ромићем. Мере праћења и тајног прислушкивања Ћурувије ЦРДБ је спроводио, утврдио је Апелациони суд, и пре доласка окривљеног Радоњића на његово чело.

– Такође, Апелациони суд је на основу доказа, и то првенствено на основу испитивања сведока припадника Деветог одељења који су учествовали у праћењу сада покојног Ћурувије, утврдио да се бели „голф три” који се наводи у оптужници није налазио на лицу места, а доказе о томе ко је преузео возило и у ком временском периоду га је користио детаљно је образложио у својој одлуци. Бранка Прпа се доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је убило Ћурувију није ни Курак ни Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом – наведено је у одлуци.

Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј., В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит. Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се он не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање.

– Поједини окривљени и сведоци су оспоравали комуникацију на начин како је то наведено у сачињеном извештају. Притом, Апелациони суд је утврдио да у извештају, између осталог, није садржана комуникација за телефонски број сведока Стевана Никчевића за дан 11. април 1999. године (тог дана је убијен Ћурувија прим. аут.), а изјаснио се да је тога дана уобичајено разговарао. Ово је посебно значајно с обзиром на то да из извештаја од 21. фебруара 2008. године, који су потписали Д. П. и Драган Кецман, произлази да је вршена селекција података са ДЛТ трака, дакле пре него што је и донета наредба истражног судије од 16. децембра 2011. године. По чијем налогу, на основу којих категорија и по којим параметрима – суд није могао да утврди ни испитивањем на главном претресу у својству сведока Драгана Кецмана, будући да је он изјавио да у томе, осим потписивања извештаја, није учествовао јер нема потребна знања – наводи се у одлуци апелације.

Дакле, закључује другостепени суд, ишчитавање ДЛТ трака и селекција података који су се налазили на њима извршено је без захтева тужиоца и наредбе тада истражног судије.

– Апелациони суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окривљени Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе тужилаштва преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева. Чињеница да је покојни Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, суд се није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела – закључује суд.

Мирослава Дерикоњић