Разговор с трудницом ојачава њену стабилност

Гинеколози су највећа тачка ослонца трудницама јер је обично реч о вођеним трудноћама од стране ових лекара, код којих су жене ишле у току другог стања и у које имају највише поверења. Када гинеколог лепо поразговара с трудницом, то за њу има много већи значај него када јој о томе говори неки лекар кога она први пут види. Због тога је потребно да гинеколози добију одређене инструкције од психолога или психијатара о томе како треба прићи жени која је, рецимо, старија прворотка, како оној која је веома млада, на који начин приступити веома образованој и уплашеној особи, а како жени из народа, просечној обичној жени. То су мало различити модели и ту психолози и психијатри могу да помогну у едукацији о вештини комуникације с трудницом, објашњава за наш лист професор др Славица Ђукић Дејановић, неуропсихијатар и министарка просвете.

– Вештина комуникације са сваком особом је ствар процене личности с којом треба лекар да разговара. Посебно ако је трудница у питању, важно је да се обави добар разговор с циљем да се појача стабилност и сигурност жене. Често сам лично била у прилици да трудницама које имају страх кажем да погледају кроз прозор. Када их питам шта виде, оне одговарају да виде људе. Онда им кажем да је све те људе родила мама и да ће и оне постати мајке. Тај топао, обичан приступ углавном веома годи свакој трудници, без обзира на животно доба и степен образовања. С друге стране, ако се трудница жали да има било какве тегобе које су необичне, које излазе из оквира уобичајене стрепње непознатог догађаја као што је порођај, а који је пред њом и који је толико значајан, онда се врло одмерено предлаже да можда стручњак, гинеколог, још једном пре порођаја обави преглед и поразговара с њом јер је он најкомпетентнији – истиче др Ђукић Дејановић.

Лекари других профила, доктори опште медицине, психолози, морају по мишљењу наше саговорнице имати задатак да у сусрет рађању новог живота покажу колико је заправо велика и значајна функција мајке. У том смислу, зависно из ког културног миљеа особа живи и долази, као и који је њен систем вредности, жени треба рећи да је њена функција и улога коју ће имати на самом порођају можда најважнија од свих које има, да су уз њу стручњаци, да се читава породица радује том догађају очекујући рођење бебе, као и да ће њен живот бити неупоредиво богатији. Није лоше тада испричати нешто из личног искуства, али врло кратко како би жена схватила да је њен страх природан и да се готово сви сусрећу с тиме и да она сама за себе може највише да уради да га се ослободи, каже др Ђукић Дејановић.

У случају да трудница има промену психичког функционисања и расположења, онда је, ипак, потребно да стручњак, некада психолог, а некада психијатар, разговарају с њом о томе и да јој појасне да је стање у коме се налази пролазно, да се сви ми понекад осећамо као да смо у тунелу у коме је мрак и да је напољу светлост.

– На тај начин јој се каже да се она плаши нечега што је сада непознато и да када то буде савладала, да ће се осећати као особа која је из тунела изашла на светлост и да је заборавила на мрак. Некада је потребно да јој психијатар пропише неке лекове, што се ради у случају озбиљнијих стања депресије, али то се неупоредиво ређе догађа. Највећи број жена има стрепњу од непознатог, страх – додаје др Ђукић Дејановић.