Од отправника возова до звезда

О својим плановима већ дуже време не говорим и не пишем, јер сам их испунио. Изазова, нових циљева, жеља за новим улогама немам! Овако је говорио славни баритон Жељко Лучић за „Политику”, током пандемије 2020. године, док се углавном окретао ка концертним наступима.

Ипак, чини се да за њега, после дуге и блиставе каријере, још увек постоје изазови. Ако не на сцени, ондa иза ње. Томе у прилог сведочи и вест да је 25. јануара именован за новог уметничког директора Опере Народног позоришта у Београду.

Иако је јавност фасцинирана чињеницом да је Жељко Лучић од отправника возова, посла који је волео, преко студија код професорке Бисерке Цвејић, на Музичкој академији у Новом Саду, стигао на крају до Метрополитен опере и певао са великом светским звездама, мора се додати да је много већи значај имало то што је у суровом уметничком, белом свету успео да траје око три деценије. Да оствари улоге за сећање, пре свега у Вердијевим операма „Магбету”, „Набуку” и „Риголету”, „Аиди”, „Травијати”, „Трубадуру”, али и у Пучинијевим, Доницетијевим, Маскањијевим делима на највећим сценама у свету.

Рођен је 24. фебруара 1968. године у Зрењанину. Био је члан СНП-а у Новом Саду од 1993. до 1998. и у Опери у Франкфурту од 1998. до 2008. Затим су уследила гостовања у највећим светским оперским кућама.

На вест да су својевремено Бечка опера и миланска Скала добиле нове директоре имао је врло искрен коментар:

– Променом интендантских места не добија се ништа ново и значајно. Уређивачка политика куће, на чијем је челу до сада био један интендант, само ће се преселити у оперску кућу где се дотични сели. Наравно да ће свако покушати да, са новим еланом и жељама донесе нешто „ново”, али све то брзо пада у воду, јер због хроничног недостатка новца неће бити у могућности да представи оно чему се надао. Штедња је постала саставни део организације сваке оперске куће, па сходно томе не можемо очекивати чуда, без обзира на то до каквих персоналних промена долази. Зарада и продаја карата је битан детаљ, треба привући публику, а за то служе „стари мајстори”, мислим на мајсторе између 75 и 80 година.

Имајући ову изјаву у виду, с обзиром на то да славни баритон још не даје интервјуе, јер прво жели да направи план и концепт сезоне на новом радном месту, остаје да видимо како ће осмислити репертоар Опере Народног позоришта у Београду. Предност Лучића јесте у томе што има сјајне контакте у свету са великим певачима, диригентима и оперским кућама. Надамо се да је то прилика да свет дође у Београд, а и да наша опера гостује на другим релевантним сценама ван Србије.

У међувремену имали смо прилику да га прошлог лета слушамо на отвореној сцени Белгрејд ривер феста, испред Геозавода, где је наступао са Аном Нетребко и са Аидом Гарифулином, али и у Народном позоришту у Београду, као и на отвореној сцени у Зрењанину, његовом родном граду.

Ипак највећи нови изазов је сада ту, јер Жељко Лучић није никада до сада био на челу Опере. Да ли ће успети да буде врхунски директор као што је врхунски певач – показаће време.