„Лов” на руске шпијуне у Европском парламенту

„Постоје и други посланици Европског парламента који свесно служе интересима Русије”, упозорили су европарламентарци Сандра Калнијете, Робертс Зиле и Иварс Ијабс из Европске народне партије, Савеза конзервативаца и реформиста, и либералног „Обновимо Европу”, поводом истраге коју је отворило законодавно тело евроблока због сумњи да је посланица Татјана Жданока (73) руски шпијун.

Како пише „Политико”, ова Летонка је била само један од 13 посланика у Европском парламенту, који су у марту 2022. гласали против резолуције којом се осуђује инвазија Русије на Украјину у пуном обиму, због чега је избачена из групе Зелени/ЕФА. Жданока сада делује као независни посланик у Европском парламенту.

„Уверени смо да Жданока није изолован случај”, написала су три летонска европосланика, наводећи забринутост због сумњивих „јавних интервенција, записника о гласању, организованих догађаја, као и тајних активности”.

Због тога, како истичу они, посланичка група Зелени/ЕФА мора сносити одређени степен одговорности за дугорочну сарадњу, финансијску подршку и размену информација са Жданоком од јула 2004. до марта 2022. године.

Посланички клуб у ЕП Зелени/ЕФА се поводом овог случаја огласио саопштењем у којем наводи да су „дубоко забринути” због ових навода и тражи да се Жданоки не омогући улаз у парламент за време трајања истраге.

После „Катаргејта” ово је нови шпијунски скандал који је потресао Европски парламент. Реч је о новинарском истраживању у које су осим руског „Инсајдера” били укључени естонски медиј „Делфи”, летонски центар за истраживачко новинарство „Ре:Балтика” и шведски лист „Експресен”. Они су на основу процурилих имејлова који показују комуникацију са наводним руским агентима дошли до закључка да Татјана Жданока, која је члан Европског парламента од 2004. године, за Москву ради од 2015. године.

Жданока негира ове оптужбе, а Европски парламент каже да су резултати новинарског истраживања схваћени озбиљно и да је због тога отворена истрага.

Позивајући се на интервјуе и саопштења до којих је дошао, „Инсајдер” тврди да је Жданока прихватила сарадњу са Русима првенствено из идеолошких разлога, а не материјалне добити.

„Упркос томе што има летонски пасош, Жданока је ипак изградила каријеру супротстављајући се њеном постојању као суверене земље”, наводи „Инсајдер”.

Како се закључује, ова европосланица је била отворена у својој подршци Русији у њеним напорима да се меша у послове балтичких земаља. Утврђено је да јавна активност Татјане Жданоке јасно показује дугогодишњи образац подршке Русији и промовисању њене пропаганде.

Жданока је као члан Европског парламента била у групи међународних посматрача на референдуму о припајању Крима Русији 2014. године, који ЕУ и САД сматрају нелегитимним. „Инсајдер” тврди да Жданокин рад на промоцији Русије превазилази реторику и оно што је раније било познато у јавности.

Позивајући се на процуриле имејлове и коментаре обавештајних извора из балтичких држава и других западних земаља, наводи да се Жданока редовно састајала са познатим припадницима руске Федералне службе безбедности (ФСБ).

„На основу чињеница да ФСБ није крио контакте са њом, да је био отворен да је разоткрију, претпостављам да их није било брига, јер је реч о људима који су иначе благонаклони према Русији”, каже један бивши агент америчке ЦИА.

На захтев „Инсајдера” да коментарише резултате новинарске истраге, Жданока је одговорила да не може конкретно да се сети особа за које је питају, укључујући и њене наводне руске контакте.

„Не могу да сматрам ово што сте ми послали питањима, јер су заснована на информацијама које наводно имате а које по дефиницији не би требало да имате”, одговорила је она за „Инсајдер”.

Татјана Жданока је иначе копредседавајућа Летонске руске уније од 1993. Али због законских измена које је 2022. усвојио парламент Летоније, особама који заступају ставове Кремља забрањено је да се убудуће кандидују за јавне функције. Тако да Жданока неће моћи да рачуна на реизбор за челну позицију мањинске странке која окупља углавном Русе.

Како наводи портал „Јуроактив”, почетком 2022. године етнички Руси су чинили 24,2 одсто становништва Летоније.