„Lov” na ruske špijune u Evropskom parlamentu

„Postoje i drugi poslanici Evropskog parlamenta koji svesno služe interesima Rusije”, upozorili su evroparlamentarci Sandra Kalnijete, Roberts Zile i Ivars Ijabs iz Evropske narodne partije, Saveza konzervativaca i reformista, i liberalnog „Obnovimo Evropu”, povodom istrage koju je otvorilo zakonodavno telo evrobloka zbog sumnji da je poslanica Tatjana Ždanoka (73) ruski špijun.

Kako piše „Politiko”, ova Letonka je bila samo jedan od 13 poslanika u Evropskom parlamentu, koji su u martu 2022. glasali protiv rezolucije kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu u punom obimu, zbog čega je izbačena iz grupe Zeleni/EFA. Ždanoka sada deluje kao nezavisni poslanik u Evropskom parlamentu.

„Uvereni smo da Ždanoka nije izolovan slučaj”, napisala su tri letonska evroposlanika, navodeći zabrinutost zbog sumnjivih „javnih intervencija, zapisnika o glasanju, organizovanih događaja, kao i tajnih aktivnosti”.

Zbog toga, kako ističu oni, poslanička grupa Zeleni/EFA mora snositi određeni stepen odgovornosti za dugoročnu saradnju, finansijsku podršku i razmenu informacija sa Ždanokom od jula 2004. do marta 2022. godine.

Poslanički klub u EP Zeleni/EFA se povodom ovog slučaja oglasio saopštenjem u kojem navodi da su „duboko zabrinuti” zbog ovih navoda i traži da se Ždanoki ne omogući ulaz u parlament za vreme trajanja istrage.

Posle „Katargejta” ovo je novi špijunski skandal koji je potresao Evropski parlament. Reč je o novinarskom istraživanju u koje su osim ruskog „Insajdera” bili uključeni estonski medij „Delfi”, letonski centar za istraživačko novinarstvo „Re:Baltika” i švedski list „Ekspresen”. Oni su na osnovu procurilih imejlova koji pokazuju komunikaciju sa navodnim ruskim agentima došli do zaključka da Tatjana Ždanoka, koja je član Evropskog parlamenta od 2004. godine, za Moskvu radi od 2015. godine.

Ždanoka negira ove optužbe, a Evropski parlament kaže da su rezultati novinarskog istraživanja shvaćeni ozbiljno i da je zbog toga otvorena istraga.

Pozivajući se na intervjue i saopštenja do kojih je došao, „Insajder” tvrdi da je Ždanoka prihvatila saradnju sa Rusima prvenstveno iz ideoloških razloga, a ne materijalne dobiti.

„Uprkos tome što ima letonski pasoš, Ždanoka je ipak izgradila karijeru suprotstavljajući se njenom postojanju kao suverene zemlje”, navodi „Insajder”.

Kako se zaključuje, ova evroposlanica je bila otvorena u svojoj podršci Rusiji u njenim naporima da se meša u poslove baltičkih zemalja. Utvrđeno je da javna aktivnost Tatjane Ždanoke jasno pokazuje dugogodišnji obrazac podrške Rusiji i promovisanju njene propagande.

Ždanoka je kao član Evropskog parlamenta bila u grupi međunarodnih posmatrača na referendumu o pripajanju Krima Rusiji 2014. godine, koji EU i SAD smatraju nelegitimnim. „Insajder” tvrdi da Ždanokin rad na promociji Rusije prevazilazi retoriku i ono što je ranije bilo poznato u javnosti.

Pozivajući se na procurile imejlove i komentare obaveštajnih izvora iz baltičkih država i drugih zapadnih zemalja, navodi da se Ždanoka redovno sastajala sa poznatim pripadnicima ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).

„Na osnovu činjenica da FSB nije krio kontakte sa njom, da je bio otvoren da je razotkriju, pretpostavljam da ih nije bilo briga, jer je reč o ljudima koji su inače blagonakloni prema Rusiji”, kaže jedan bivši agent američke CIA.

Na zahtev „Insajdera” da komentariše rezultate novinarske istrage, Ždanoka je odgovorila da ne može konkretno da se seti osoba za koje je pitaju, uključujući i njene navodne ruske kontakte.

„Ne mogu da smatram ovo što ste mi poslali pitanjima, jer su zasnovana na informacijama koje navodno imate a koje po definiciji ne bi trebalo da imate”, odgovorila je ona za „Insajder”.

Tatjana Ždanoka je inače kopredsedavajuća Letonske ruske unije od 1993. Ali zbog zakonskih izmena koje je 2022. usvojio parlament Letonije, osobama koji zastupaju stavove Kremlja zabranjeno je da se ubuduće kandiduju za javne funkcije. Tako da Ždanoka neće moći da računa na reizbor za čelnu poziciju manjinske stranke koja okuplja uglavnom Ruse.

Kako navodi portal „Juroaktiv”, početkom 2022. godine etnički Rusi su činili 24,2 odsto stanovništva Letonije.