Додик с Путином, Орбаном, Лукашенком и Ердоганом

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Током овог месеца и почетком наредног председник Републике Српске требало би да се састанке с председницима Русије, Белорусије, Турске и премијером Мађарске, Владимиром Путином, Александром Лукашенком, Реџепом Тајипом Ердоганом, те Виктором Орбаном, који би највероватније почетком марта требало да дође у Бањалуку, где ће му бити уручен орден 9. јануара поводом Дана РС.

„Пред нама је изузетно важан период”, рекао је тим поводом Додик.

Састанци које је најавио Додик, и његови разговори с лидерима, с којима званичници Српске имају традиционално добре односе, у владајућем СНСД-у виде као активности које Српску „све више позиционирају у међународној политици”.

Посланик СНСД-а у Скупштини РС Срђан Мазалица сарадњу с овим земљама описао је као „отпор глобализму”, што је, како је рекао, оно што повезује Републику Српску и остале земље. Он каже да су такви састанци важни и због сталног оспоравања државотворности Српске у оквиру БиХ, те наводи да је све више земаља попут Мађарске из којих долазе суверенистичке идеје. „У Словачкој је опет победио Роберт Фицо, који је велики пријатељ Срба и није признао КиМ и опире се глобалистичкој идеологији и политикама ЕУ које следе тенденције које дерогирају посебности народа”, истакао је Мазалица.

С друге стране, део аналитичара који су коментарисали најављене активности Додика, изнели су своје оцене да сусрети у Москви и Минску неће донети конкретне ефекте, за разлику од оних у Будимпешти и Анкари, престоницама земаља које су чланице НАТО-а. Сматрају да се успех разговора домаћих лидера са страним државницима мери по томе колико такви састанци отварају врата бољој економској сарадњи, већој трговинској размени, новим инвестицијама...

Други део аналитичара пак сматра да параметри који важе за друге државе тешко да могу бити у потпуности меродавни за земљу попут БиХ, кроз коју се сем опречних погледа на прошлост и будућност преламају и бројни спољни интереси, па би се и ефекти међународне сарадње, посебно када је реч о активностима једног ентитета, ипак требали посматрати и мерити кроз оптику ограничених могућности услед тога што Република Српска нема инструменте и прерогативе државе.

„Дипломатска офанзива путем најављених посета председника РС даје нову димензију важну за опстанак и стабилност Српске”, сматра професор међународних односа на ФПН у Бањалуци Милош Шолаја. И он је оценио да су такве везе важне због тога што из неких дипломатских кругова у БиХ долазе интензивне иницијативе за слабљење идеја које пружају стабилност и чврстину Српској. Подсетивши на недавну посету појединих европских и других званичника Српској, укључујући посету министра спољних послова Мађарске Петера Сијарта, Шолаја сматра да су то значајне активности за верификацију међународног положаја и подршке Српској. „Политичка сарадња Српске и Мађарске прерасла је у снажну економску сарадњу”, каже Шолаја додавши да постоји још земаља које су спремне на сарадњу са РС и које на збивања гледају истоветно као и Будимпешта, али су у мало већем страху и воде неку другу политику. „Видимо назнаке да ће на том плану бити неких промена”, истакао је Шолаја.