Dodik s Putinom, Orbanom, Lukašenkom i Erdoganom

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Tokom ovog meseca i početkom narednog predsednik Republike Srpske trebalo bi da se sastanke s predsednicima Rusije, Belorusije, Turske i premijerom Mađarske, Vladimirom Putinom, Aleksandrom Lukašenkom, Redžepom Tajipom Erdoganom, te Viktorom Orbanom, koji bi najverovatnije početkom marta trebalo da dođe u Banjaluku, gde će mu biti uručen orden 9. januara povodom Dana RS.

„Pred nama je izuzetno važan period”, rekao je tim povodom Dodik.

Sastanci koje je najavio Dodik, i njegovi razgovori s liderima, s kojima zvaničnici Srpske imaju tradicionalno dobre odnose, u vladajućem SNSD-u vide kao aktivnosti koje Srpsku „sve više pozicioniraju u međunarodnoj politici”.

Poslanik SNSD-a u Skupštini RS Srđan Mazalica saradnju s ovim zemljama opisao je kao „otpor globalizmu”, što je, kako je rekao, ono što povezuje Republiku Srpsku i ostale zemlje. On kaže da su takvi sastanci važni i zbog stalnog osporavanja državotvornosti Srpske u okviru BiH, te navodi da je sve više zemalja poput Mađarske iz kojih dolaze suverenističke ideje. „U Slovačkoj je opet pobedio Robert Fico, koji je veliki prijatelj Srba i nije priznao KiM i opire se globalističkoj ideologiji i politikama EU koje slede tendencije koje derogiraju posebnosti naroda”, istakao je Mazalica.

S druge strane, deo analitičara koji su komentarisali najavljene aktivnosti Dodika, izneli su svoje ocene da susreti u Moskvi i Minsku neće doneti konkretne efekte, za razliku od onih u Budimpešti i Ankari, prestonicama zemalja koje su članice NATO-a. Smatraju da se uspeh razgovora domaćih lidera sa stranim državnicima meri po tome koliko takvi sastanci otvaraju vrata boljoj ekonomskoj saradnji, većoj trgovinskoj razmeni, novim investicijama...

Drugi deo analitičara pak smatra da parametri koji važe za druge države teško da mogu biti u potpunosti merodavni za zemlju poput BiH, kroz koju se sem oprečnih pogleda na prošlost i budućnost prelamaju i brojni spoljni interesi, pa bi se i efekti međunarodne saradnje, posebno kada je reč o aktivnostima jednog entiteta, ipak trebali posmatrati i meriti kroz optiku ograničenih mogućnosti usled toga što Republika Srpska nema instrumente i prerogative države.

„Diplomatska ofanziva putem najavljenih poseta predsednika RS daje novu dimenziju važnu za opstanak i stabilnost Srpske”, smatra profesor međunarodnih odnosa na FPN u Banjaluci Miloš Šolaja. I on je ocenio da su takve veze važne zbog toga što iz nekih diplomatskih krugova u BiH dolaze intenzivne inicijative za slabljenje ideja koje pružaju stabilnost i čvrstinu Srpskoj. Podsetivši na nedavnu posetu pojedinih evropskih i drugih zvaničnika Srpskoj, uključujući posetu ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta, Šolaja smatra da su to značajne aktivnosti za verifikaciju međunarodnog položaja i podrške Srpskoj. „Politička saradnja Srpske i Mađarske prerasla je u snažnu ekonomsku saradnju”, kaže Šolaja dodavši da postoji još zemalja koje su spremne na saradnju sa RS i koje na zbivanja gledaju istovetno kao i Budimpešta, ali su u malo većem strahu i vode neku drugu politiku. „Vidimo naznake da će na tom planu biti nekih promena”, istakao je Šolaja.