Штајнмајер кандидат за канцелара

Франц Валтер Штајнмајер, шеф дипломатије и вицеканцелар, како се и очекивало, именован је јуче на ванредном конгресу Социјалдемократске партије (СПД), одржаном у Берлину, за њеног кандидата за савезног канцелара. Учињено је то огромном већином: за Штајнмајера је гласало 95,13 одсто од присутних 525 делегата, а само петнаест било је против његове кандидатуре.

Штајнмајер је одржао борбен говор, који је трајао осамдесет осам минута, захтевајући од сопствене партије, која пролази кроз тешку кризу, збијање редова, окончање фракцијских трвења и више самопоуздања, како би на следећим парламентарним изборима, у јесен 2009, поново преузела канцеларски трон и власт коју је сада принуђена да дели са традиционалним политичким противницима и ривалима, конзервативцима Ангеле Меркел.

Шеф дипломатије је нагласио како је спреман, „ако му партија укаже поверење”, да као савезни канцелар обликује нови, „бољи и људскији” нови „модел Немачке”.

Управо после великих финансијских ломова са којима се свет суочава и кризе „која ће ући у историјске уџбенике”, само СПД има „прави компас” за „нови почетак”. У присуству двојице бивших социјалдемократских канцелара, Хелмута Шмита (ускоро ће навршити 90 година!) и Герхарда Шредера, Штајнмајер је констатовао да се, уз „велики прасак”, окончава ера неолиберализма и радикалне тржишне идеологије која је почела са Маргарет Тачер, бившим британским премијером и Роналдом Реганом, негдашњим председником САД.

Подсећајући да је држава била принуђена да великим финансијским инфузијама у банкарски систем преузме одговорност и спречи хаос, Штајнмајер је упозорио да то није учињено ради банака, него због очувања радних места и социјалне сигурности. Тиме је индиректно одговорио критичарима издашне владине помоћи неодговорним банкарским босовима који су се „коцкали”, као у казину, туђим новцем и кад су доживели колапс, почели су да призивају државу у помоћ.

Најоштрији у критикама на рачун банкарског авантуризма и неодговорности били су лидери опозиционе Левице, пре свих Оскар Лафонтен, некадашњи председник, а потом отпадник, Социјалдемократске партије и „супер министар” (министар финансија) у првој Шредеровој влади.

Штајнмајер се јуче изричито и одлучно, иначе, изјаснио против сарадње са „левичарским популистима”, упркос чињеници да су његове, у овом тренутку веома „танке” шансе да се наредне године домогне најважнијег положаја у земљи, без подршке Левице готово равне нули.

Конгрес ће, иначе, данас изабрати за новог шефа партије Франца Минтеферинга, који се, пре неку годину, већ налазио на њеном челу. Минтеферинг се пре годину дана, због тешко оболеле супруге, повукао са свих функција (био је у то време министар рада и вицеканцелар) и из политике, у коју се недавно вратио на велика врата.

Његов повратак убрзао је неочекивани одлазак малерозног Курта Бека са партијског кормила. Бек је то доживео као велику увреду и партијски пуч. Није јуче дошао у Берлин, иако је остао шеф партије у његовој покрајини Рајнланд Пфалцу, где годинама и неприкосновено влада као премијер. „Пучиста” Штајнмајер му се обратио директно са говорнице, уз констатацију да је „водио партију у веома тешко време” и да заслужује њену захвалност и – респект.