Професор, ратник и добротвор

Ужице – Jедна од најстаријих просветних установа у западној Србији, Ужичка гимназија, обележава 185 година постојања. Као полугимназија утемемељена је 1839, данашња зграда саграђена је 1893, а други спрат подигнут је 1925. Обележавање значајне годишњице почело је у оквиру програма за Савиндан, када је у холу Народног позоришта отворена изложба „Знаменити професори Ужичке гимназије – Павле Вујић, професор и ратник”.

Сећање на Ужичанина значајног у међуратном добу, професора и директора ове школе, посланика, сенатора, добротвора, уприличила је историјска секција гимназије, којом руководи професор Будимир Радојичић. Изложбу је отворио некадашњи професор школе Илија Мисаиловић, а говорила је и директорка Ужичке гимназије Биљана Грујичић.

У трећем издању давнашње књиге „Историја Ужица” аутора Мирка А. Поповића, који ју је као професор Ужичке гимназије писао уочи Великог рата, у коме је погинуо, један прилог посвећен је професору Павлу Вујићу, нераздвојном Поповићевом пријатељу. Надежда, млађа Миркова кћи, писала је о Павлу и том пријатељству:

„У Ужичкој гимназији, у исто време када и тата Мирко, радио је и професор математике Павле И. Вујић. Њих двојица су се спријатељили, побратимили, а Мирко се касније оженио Павловом сестричином Видосавом из честите и богате трговачке куће. То дирљиво пријатељство трајало је и после татине погибије, јер се ујка Павле, како смо га сви звали, заклео на татином гробу да ће помагати и на пут извести све троје његове деце. Тако је и било. Остао је с нама до смрти 1940, вољен и поштован од свих, као прави отац. Није се никада женио”, наводи Надежда.

Павле је имао ауторитет не само у породици него и у вароши. По повратку у Ужице са студија у Београду, 1898. године, одмах се укључио у акцију за опстанак гимназије, а након Великог рата заслужан је за оснивање ужичке Учитељске школе. Из ослободилачких ратова вратио се са 13 одликовања. Био је велики добротвор, помагао сиротињи. Као директор две најзначајније просветне установе у граду допринео је да обе те школе добију државни статус и лепа здања. Био је народни посланик, сенатор, изасланик Министарства просвете, залагао се за напредак ужичког краја.

На имању своје сестричине Видосаве М. Поповић сазидао 1936. вилу у модерном стилу, са равним кровом, стакленом баштом, степеништем од црвеног мермера, балконом, погледом на град и назвао је вила „Нада”. По њему су ово имање, у брду изнад данашњег музеја, прозвали Вујићевина или Вујића брдо. Ужичани и данас тако зову овај део града.

„Павле Вујић је умро изненада од срчане капи 7. априла 1940. на слави манастира Благовештење у Овчарско-кабларској клисури, где је владика Николај Велимировић присуствовао слави и држао говор (на сахрани сенатора Вујића у Ужицу владика је служио опело). Вила ’Нада’ срушена је до темеља приликом уласка Немаца у Ужице априла 1941”, пише у трећем издању Поповићеве књиге „Историја Ужица”.