Најављено отварање визиторског центра града Јустинијана I у марту

Упис археолошког налазишта Царичиног града на југу Србије на УНЕСКОВУ листу светске културне баштине циљ је државног пројекта „Царичин град – изгубљени град у подножју Радан планине”. Као део ове замисли, објављена је и у Клубу РТС представљена монографија Верољуба Трајковића „Царичин град Justiniana Prima”.

Трајковић, признати истраживач и публициста, објаснио је да се у монографији говори о истраживању  налазишта надомак Лесковца и Лебана у периоду од 1912. до 2022. године. Описују се радови на конзервацији архитектонских споменика, као и вишедеценијско  заједничко истраживање српских и француских археолога, историчара, архитеката и научних и културних институција које се баве представљањем споменичког наслеђа. Пет деценија пројекат је имао пуну подршку Француског института и Француске амбасаде у Србији, као и Министарства културе и информисања Републике Србије.

„Донедавно, археолошко налазиште Јустинианиа Прима – Царичин град окупирало је пажњу углавном стручне јавности. Последњих година, после посете председника Србије 2019. године, нарочито после недавног  формирања стручног тима за израду номинационог досијеа за упис налазишта на УНЕСКОВУ листу светске баштине, шира јавност се полако упознаје са некадашњим седиштем провинције Илирик. Са градом чији је оснивач византијски цар Јустинијан I, боље ће их упознати монографија у српско-енглеском издању. Најобимније, од 11 поглавља на 388 страница, јесте девето поглавље Царичин град у ком је дат детаљан приказ свих откривених архитектонских споменика – од Акропоља, преко Горњег и Доњег града, до подграђа и простора ван бедема. Уз детаљан опис споменика, приложени су планови објеката и фотографије”, рекао је аутор о монографији.

Након излагања уручио је дрвену скулптуру цара Јустинијана министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николи Селаковићу као једном од иницијатора идеје о популаризацији Царичиног града.

Рецензент књиге, дописни члан САНУ др Вујадин Иванишевић, деценијама руководилац истраживања овог археолошког налазишта каже да је Царичин град један од најважнијих рановизантијских локалитета на простору средњег Балкана. Простире се на седам, а са предграђима на 20 хектара.

„Град је подигао Јустинијан Први (527 – 565) са жељом да овековечи место свог рођења, али и са потребом да се унутрашњост балканских провинција оснажи подизањем новог духовног и управног седишта. Нова метропола била је предодређена за седишта архиепископије и префектуре Илирик. Стављање на листу УНЕСКА значило би замајац у истраживањима још 70 одсто неоткривене површине, овог данас делимично видљивог Јустинијановог седишта”.

Како додаје, радови су били усмерени на велики број црквених здања, откривене су 22 базилике на том тлу, као и тврђаве, улице и насеља. Открића су помогла расветљавању домета рановизантијске цивилизације и њеног значаја у средишту царства.

Горан Јовић, председник Привредне коморе Јабланичког и Пчињског округа најавио је отварање визиторског центра византијског града у марту, у ком ће посетиоце аудио-видео водич упознавати са његовом историјом. Он је нагласио значај популаризације и номинације налазишта за УНЕСКОВУ листу, као подстицај за туризам на југу Србије, самим тим и за привреду и живот овог подручја.