Опоравак еврозоне и Експо гурају привредни раст

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) предвиђа да ће привредни раст у Србији ове године бити 3,5 одсто. То је више него што други процењују, био је изричит Петер Табак, главни економиста за регион западног Балкана ове међународне финансијске институције, пре неколико дана. Носиоци раста биће опоравак спољне тражње, пре свега опоравак немачке привреде, раст домаће тражње услед пада инфлације, стране директне инвестиције, као и домаће инвестиције укључујући оне за Експо 2027.

Ово није никакав спектакуларни привредни раст и чак се може рећи да је слабији од просечног из претходних година који је ишао и преко четири одсто. Али ако узмемо у обзир да је прошлогодишњи био свега 2,5 одсто и да су присутни многи ризици као и лане питали смо економисте колико је то, по њиховом мишљењу, реално постићи.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, скептичан је у погледу постизања поменуте стопе привредног раста.

„Биће тешко то постићи. У 2023. години привредни раст су вукли пољопривреда, грађевинарство, индустрија, услуге. Тешко да ће у овој години пољопривреда дати било какав допринос. Она једне године допринесе расту, у другој години паду БДП-а, а тенденција јој је вишегодишња стагнација с тенденцијом пада. Тешко је да се узастопно понови још једна добра година. Индустрија тешко да може допринети више од оног што је дала у прошлој години.

Јер лане је четири петине доприноса индустрије потекло од електропривреде. То је било због добре хидрологије која је увећала производњу из тог извора. То није резултат неких нових капацитета, ми смо и даље лимитирани у обиму производње. Само је једна петина потиче од раста прерађивачке индустрије. Тренд последњих месеци показује да је прерађивачка индустрија у стагнацији”, каже Николић.

Проблем је европска тражња која не постоји, додаје. Ми можемо да произведемо, али нема то ко да купи. Робни извоз је децембар прошле на децембар 2022. опао за више од пет одсто. Овај економиста, према показатељима, не види немачки опоравак о коме говори економиста ЕБРД-а.

 Јер пад индустрије, која чини трећину БДП-а, износи шест одсто међугодишње. Можда они знају оно што ми не знамо, а то је да ће се завршити сукоб у Украјини. Кључни допринос привредном расту ове године треба да потекне од сектора услуга, а то су трговина, ИТ услуге, сматра Николић.

„Битна претпоставка је да ли ће у другој половини године прорадити производња новог модела фијата у Крагујевцу. Ако се то деси, то ће бити значајан подстицаја који нисмо имали раније и који ће битно променити слику и довести нас до раста од 3,5 одсто”, каже Николић.

Михаило Гајић, директор невладине организације ЛИБЕК (Либертаријанског клуба), каже да суштински нема велике разлике у томе што неко предвиђа привредни раст од три, а неко од 3,5 одсто.

„На нешто већи привредни раст него у 2023. години упућује неколико ствари. Једна је та што се прогнозира да ће рецесија у Немачкој бити слабија и краткотрајнија. Процене су да ће у трећем кварталу ове године немачка индустрија да се врати на стопу раста) из минуса у плус. И да ће онда она да повуче тражњу за индустријским производима из Србије.

Поред опоравка привреде еврозоне, друга ствар која може да погура наш привредни раст на више су најављени државни пројекти у вези с Експом. У односу на ранији пројекат Србија 2025. године и нови Скок у будућност 2027. године нама неких великих нових пројеката осим самог Експа. И раније је држава планирала изградњу инфраструктуре, железнице, а и пројекти за Експо нису много другачији”, каже Гајић.

Додаје да држава још није обзнанила стратешки документ за градњу Експа и да имамо само најаве и обећања политичара. Сматра да је најављен износ јавних инвестиција изузетно висок за земљу која у најбољим годинама може да издвоји око 4,5 милијарде евра укупних јавних инвестиција од општина до нивоа републике.

„Да ли то значи да би све јавне инвестиције морале да стану да би инвестициони пројекта Експо 2027. могао да се исфинансира. Шта ће бити с изградњом брзе железнице, аутопутева, брзих саобраћајница. Пошто немамо стратешки документ ми се питамо на шта је неко од политичара мислио када је нешто рекао. Добар искорак би био када би држава направила листу приоритетних инвестиционих подухвата и да нам понуди анализу коштања и користи како би видели да ли се заиста исплате тако велики инвестициони подухвати”, сматра Гајић.