Прве жене борбени пилоти

Издржале су вишедневну обуку преживљавања на Старој планини током које су јеле змије и шумске биљке, прошле су кроз пешадијску обуку на Пасуљанским ливадама чија је круна била гађање аутоматском пушком и селективни курс летења на коме су саме управљале клипним авионом "утва 75". Пре почетка тестова из математике и опште информисаности било их је 14, а после свих пријемних испита и селекције остале су њих три – Сандра Радовановић, из Рековца код Јагодине, Ања Крнета, из Новог Сада и Ана Тадић, са Уба. Оне су прве студенткиње у историји Војске Србије које се на Војној академији у Београду обучавају за борбене пилоте.

– Иако ми нико у породици није војно лице, мени ова професија делује привлачно и обрадовала сам се када сам чула да ће и девојке моћи да упишу Војну академију. Занима ме авијација, али пре доласка овде никада нисам летела авионом. Када сам први пут ушла у авион, искочила сам из њега. Било је то на падобранској обуци спроведеној у Нишу – прича Сандра Радовановић.

Наиме, током пријемних тестова предвиђен је и падобрански скок. Овај део обуке трајао је око две недеље, спроведен је у јулу. Девојке су из АН-2 искочиле са висине од 800 метара.

У породици Крнета летење постаје традиција. Отац студенткиње Ање је официр, пилотира "орлом".

– Одрасла сам уз авионе и приче у њима. Нисам имала дилему којом професијом желим да се бавим – каже Ања Крнета.

Ове девојке наставу похађају у маскирним униформама, а у свечаним приликама носе плаве ваздухопловне униформе и беретке. На десном рукаву им је грб са ознаком 1. То није симбол генерације која похађа прву годину студија.

– Реч је о Првом школском пуку, једином пуку који је као такав остао у формацији војске после спроведене реорганизације – објашњава Ана Тадић, која је, како каже, већ дуго заинтересована за ваздухопловство али је ипак својом одлуком да упише Војну академију изненадила породицу.

За ове девојке све је почело у мају, када су обављени први пријемни испити укључујући и ригорозни лекарски преглед. Тада су, између осталог, прошле тест у такозваној центрифуги, пилотској кабини која се на крану окреће у круг стварајући ефекат убрзања, при чему су биле изложене сили од 5,5 g. Једноставно речено, у том тренутку биле су изложене тежини пет и по пута већој од њихове.

Сандра, Ања и Ана практично још од првог јула бораве у Војној академији. Управа ове институције је за студенткиње, којих је на свим смеровима укупно тридесет, обезбедила посебан смештај. Сврстане су у вод студенткиња којим командује поручник Радојка Милосављевић, иначе психолог. Начелник интерната је Биљана Иванов.

– Студенткиње су постигле одличне резултате на пријемним тестовима. Реч је о историјском тренутку, јер се жене први пут у историји школују за официре – каже начелник ВА генерал-мајор Видосав Ковачевић, наглашавајући да су пред њима озбиљно учење и напори да би и постале старешине Војске Србије.

Студенткиње смера авијације су на такозваном селективном летењу, током којег је свака од њих остварила око 12 сати налета, научиле тек основе пилотирања. Неке кандидаткиње су том приликом испале из даље конкуренције за упис Војне академије (отуда и назив "селективно" летење), јер су наставници летења проценили да професија пилота није за њих.

Потпуковник Бранислав Павловић, начелник Одсека за летачку обуку, каже да ће ове девојке на летење поново ићи тек после двоипогодишње теоријске наставе.

– Тада ће поново сести за команде "утве 75" и проћи кроз обуку за основно, навигацијско и групно летење. После тога, студенти се упућују на авијацијски или хеликоптерски смер. Студенти пилоти авиона обучавају се на Г-4, а хеликоптера на "газели". Укупно до дипломе направе око 135 сати налета – објашњава потпуковник Павловић.