„Имагинарни пејзажи” у галерији „Атријум”

Унутарње пределе уметница Ивана Драгосављевић представила је у новом циклусу слика и цртежа. Тако је настала изложба „Имагинарни пејзажи” која је отворена у галерији „Атријум” Библиотеке града.

– Резервоар моје снаге у великој мери, чини мој друштвени активизам, препелтен личним, духовним и емотивним стањем у овај визуелни свет који показујем на изложби. То је облик немог говора, скривених унутрашњих форми које стварају имагинарни театар личног – каже ауторка. Она сматра, да овај свет говорећи сопственим језиком, позива посматрача, на интроспекцију и унутрашњу рефлексију.

–Свет „Имагинарних пејзажа” сачињен је од мисли, емоција и искустава, као инфраструктуре самих композиција – наводи Драгосављевићева. Пејзаж који предочава, према њеном уверењу, оличење је свих нематеријалних аспеката људског постојања са снажним акцентом, на важност и снагу појединца у целини друштва.

– Овај циклус слика резултат је будног сна и додира четке и платна на којима ауторка бележи кодове, знаке и симболе стварајући слике-криптограме који интригирају загонетношћу – објаснила је историчарка уметности Наташа Рил, која је и кустос поставке. Она запажа да сликарка симболе налази у остави несвесног где чува проживљено, али и заметке будућих идеја.

Поред колективних симбола, међу којима се истиче крст, на сликама се појављују и индивидуални, њени, сасвим лични знаци које доследно понавља.

– Крст као доминантан симбол страдања и поновног рођења често је окренут ка доле. Птице, сведене на знак, уздижу се над крстовима на симболичким апокалиптичним призорима. Теме о разарању и обнављању, смрти и ускрснућу колективне су архетипске слике, мисаони узорци људског духа које добијамо на поклон већ на рођењу. Садржај тог дара су истовремено слике и емоције, митске и религијске приче које је човек стварао као духовну терапију за патње човечанства – истиче историчарка уметности и додаје да је понављање истих мотива на Иваниним скицама духа далеки ехо цикличних религија у којима су смрт и поновно рођење мит који се вечно понавља.

– У вековном духовном развоју човек се сусретао са боговима и демонима. Слике и цртежи ове уметнице сведоче о човеку данашњице болно свесном да му ни религије ни различити филозофски концепти не нуде идеје које би му улиле сигурност у суочавању са постојећем стањем света и демонима данашњице. Ивана несвесно подстакнута симболима и њиховим смислом хвата брзе белешке. Ритам четкице којим полаже боју на платно указује на музику као пратиоца процеса стварања. Тачкастим ударима четке као да понавља одређени ритам који долази изнутра или обавија простор. Цртежи, скице на путу до слике, истовремено су заокружене идеје, ослобођени боје па тако и емоција, сведени на кроки тренутног импулса – оцењује кустоскиња.

Композиција је, према њеном мишљењу, затворена, динамична структура сачињена од игре линија, знакова, мрља, испуњених и празних површина, са понављањем симбола и знакова који указују на потврђивање и утемељење извесне идеје.

– Ауторка у свој свет пропушта мали фрагмент стварности и попут алхемичара уметничком трансформацијом га одуховљује – закључује Наташа Рил уз констатацију да истовремено у сусрету интроспекције и чина сликања уметница материјализује духовно. Поставка се може погледати до 20. фебруара.

Ивана Драгосављевић рођена је 1994. године у Београду.  Завршила је Факултет ликовних уметности у класи професорке Дарије Качић, и мастер на истом факултету у класи ове професорке и професорке Весне Кнежевић. Члан је УЛУС-а. Своја дела представљала је на самосталним и колективним изложбама.