Година 2024. почиње новим топлотним рекордима, најтоплији јануар забележен у досадашњим мерењима

ПАРИЗ – Први пут у историји планета је у периоду од 12 узастопних месеци забележила загревање од 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријску еру, саопштила је данас европска опсерваторија Коперникус, уз објаву о новом топлотном рекорду за месец јануар ове године.

Од фебруара 2023. до јануара 2024. температура ваздуха у свету била за 1,5 степени Целзијуса виша од периода 1850-1900.

И са просечном температуром од 13,4 степена Целзијуса први месец 2024. био је најтоплији јануар од када се воде мерења, према подацима европске мреже.

То што је температура од фебруара 2023. до јануара 2024. била виша за 1,5 степени, не значи да је пређена граница загревања одређења на париској конференцији о клими 2015. године потребна да се спрече климатске промене и њене последице, рекао је Ричард Бетс директор студија о утицају климе у британској националној метеоролошкој служби.

Он је нагласио да је за то потребно да се та граница прелази стабилно током више деценија.

„Ипак ради се о новом подсећању о дубоким променама које смо већ донели нашој светској клими и на које сада треба да се прилагодимо”, рекао је Бетс.

Брајан Хоскинс, директор Института Грантам за климатке промене у Империјал колеџу у Лондону рекао је да се ради о „бруталном упозорењу” на хитност предузимања мера да би се ограничиле климатске промене.

Јохан Роксторм из Института Потсдама за истрагу о утицају климе (ПИК) упозорио је да се ради о „важном и катастрофалном сигналу, упозорењу које каже човечанству да се приближавамо брже него што је предвиђено граници од 1,5 степени топлије климе”, јавља Бета.

Клима се већ загрејала за око 1,2 степена Целзијуса више у односу на период 1850-1900. Према садашњем темпу емисија Међувладин панел за климатске промене (ИПЧ) предвиђа да граница од 1,5 степени Целзијуса има 50 одсто шансе да буде пређена током периода 2030-2035.

Са просечном температуром од 13,14 степени Целзијуса јануар 2024. је најтоплији тај месец од почетка мерења, после рекордно топле 2023. године.

То је 0,12 степени Целијуса више од претходног рекорда за јануар, који је био у јануару 2020, и за 0,70 степени више од номрале за париод од 1991. до 2020. А у поређењу са прединдустријском ером то је топлије за 1,660 степен Целзијса.

Коперникус наводи да је јануар осми месец заредом у коме је оборена рекордно висока месечна температура.

Месец је обележен топлотним таласом у Јужној Америци, где су регистроване рекордне температуре и разорни пожари у Колумбији и у Чилеу, са десетинама погинулих у региону Валпараисо.

Упркос епизодама хладноће и понекад великих падавина у неким деловима света, изузетно топло време такође је констатовано у Шпанији и на југу Француске као и у неким деловима САД, Канади, Африци, Блиском истоку или централној Азији.

Површина океана такође је претерано загрејана са новим рекордом за јануар од 20,97 степена Целзијуса просечне температуре. То је други најтоплији месец за површину океана ако се рачунају сви месеци, мање од 0,01 степен Целзијуса од претходног рекорда у авгушту 2023 (20,98 степени Целзијуса). Ова година почиње новим рекордно топлим мсецом. рекла је Саманта Барџес, помоћница шефа за службу за климатске промене Коперникуса, додајући да је „брзо смањење емисија гаса са ефектом стаклене баште једини начин да се заустави раст светских температура”.

Средином јануара Светска метеоролошка агенција и Америчка агенција за посматрање океана и атмосфере (НОАА) су упозорили да би 2024. могла да обори рекорде забележене претходне године.