Мандати на клацкалици

Нема спора, одборничка већина, формирана после избора у условима једнаких шанси, има право да од мањине тражи да се томе повинује. Међутим, дешава се почесто да и представници такве већине, уљуљкани и ушушкани у привилегије власти, ,,забораве” на бирачку вољу и обавезу очувања легалности. Још ако се та ,,заборавност” догађа у ситуацији непостојања баш јасних и прецизних регулаторних правила и процедуре онда се резултат избора претварa у арбитрарност, пристрасност, произвољност...

Није, сигурно, бирачка жеља у Краљеву била да локална скупштина не заседа. Недавно изабрани политичари су криви што нема довољно одборника ни да седница почне. Како је до тога дошло?

Опозиција неће у одборничке клупе, легално користи ситуацију нелегалности мандата два одборника већине, коју у Краљеву чине радикали, народњаци и социјалисти. Десило се да ти одборници немају у правном погледу ваљано издате потврде да су представници народа. Уз то, са заседња им ,,бежи” још један и тако се владајућа коалиција свела на 35 а Скупштина укупно има 70 одборничких места. И, ту је мат-позиција.

Градска власт је изгубила већинску предност, очигледно не знајући да влада. Упркос чињеници да су им бирачи поверили и та два мандата, они су постали спорни јер право и праведност често нису у сагласју. Ето, и у овом случају, због низа пропуста у процедури приликом конституисању власти, ,,изгубили” су их, бар привремено. То је, на тужбу опозиције, потврдио и суд понишатвајући их, а уследиће, вероватно, и поништавање одлука за које су они, на ранијем заседању градске скупштине, гласали, јер без њих није било већине ,,за”. Стога, проистиче да су у стању нелегалности и тек именовани чланови нових управних одбора и директори јавних предузећа. Тако је криза у градском парламенту ,,произвела” и кризу у руковођењу и управљању овим фирмама. Затим је дошло и до поремећаја међуљудских односа у градској управи, поједини функционери су због свега замерили ,,струци” на нестручности, али је на то дојучерашња начелница градске управе Љиљана Негојевић јавно узвратила оптуживши их за ,,примитивизам, нестручност, самовољу, нечаст, непоштење...”

Верује се, ипак, да ће им кад-тад, у поновљеном поступку, суд мандате вратити, али, после свега, бирачи су на страни – нових избора. Таман као у Врњачкој Бањи где је ,,странчарење” било прече од изборне воље па су мандати остали на клацкалици, толико дуго да је време за формирање власти ,,исцурило”.

Готово идентична ситуација као у Краљеву је и у Сјеници. И тамо Љајићева мањина тужи Угљанинову већину тврдећи да у моменту избора појединих функционера и њиховог одрицања од одборничких мандата после за легалну одлуку није било довољно гласова одборника. И тамо ће изгледа о поштовању процедуре и легалности одлучивати друге ,,непристрасне” институције, што се као по правилу догађа кад на једну или другу страну треба да превагне само ,,језичак на ваги”.