Без Русије нема ни Србије

Нерадо, али сам ипак принуђен да одговорим уваженом професору Мирославу Кубуровићу. Моје писмо објављено у овој рубрици 22. децембра сасвим случајно се дотакло онога о чему је он раније писао. Навео сам да има подоста оних који се залажу за пошто-пото улазак у Европску унију, без обзира на штете које би нам то нанело. Професор се нашао увређен и одговорио ми је текстом објављеним 24. јануара. Кад сам већ прозван, морам да одговорим.

Професор Кубуровић пише: „... за време Првог светског рата држава Србија највећу помоћ добила је од Француске...” Што се тиче француске помоћи за време тог рата, не бих улазио у ту област. Било је и лепог и поштеног с њихове стране, јер смо ратовали против истог непријатеља. Али било је и супротног од тога. Међутим, на чијој је страни била Француска за време грађанског рата деведесетих година. Њихова штампа (новинари) и политичари испољавали су невиђену мржњу према Србији и српском народу. Није се много променило ни у данашње време. Међу првима су признали Косово и не пада им на памет да промене став.

Оставимо односе са СССР за време Стаљина, о коме немам лепо мишљење. Помињање Русије за време Јељцина и Горбачова је неумесно. Они су незнањем довели своју земљу на руб пропасти и нестанка. Наивно су поверовали бескрупулозним и бахатим преварантима. Западним политичарима било је на уму само како да доведу Русију до нестанка. Како тада, тако и данас. Ништа се није променило од нестанка Адолфа Хитлера. Хитлеру је било на уму да пола Руса побије, а пола претвори у робље. Данашњем европском фашизму циљ је да Русију обезглави и доведе до нестанка. Да није било Русије и Кине, Србија би у Савету безбедности била проглашена за једину геноцидну државу на планети. То је хтела „демократска” Велика Британија. Требало би да се стиде тог чина, само кад би имали образа и морала. Једноставно речено – без Русије нема ни Србије.

Уважени професор није ми одговорио на суштинско питање: Како ускладити наше интересе и интересе Запада око Косова? По њима, Албанцима је све дозвољено – малтретирање, пребијање, отимање културних добара, проширивање на рачун туђих територија... Циљ је стварање велике Албаније на рачун суседних држава. И на све то „западна демократија”, НАТО, мудро ћути. Још им Америка додатно продаје и оружје.

Осим реченог, ту је и Република Српска. На све могуће начине се довијају како да је униште. Једноставно речено, Србија нема пријатеље на Западу. Без обзира на све што је речено, то не значи да се не треба трудити да одржавамо пријатељске односе са свим поменутим државама, јер свуда има и поштених и објективних људи.

Иначе аутор овог писма није српске националности, али покушава да буде објективан у овим тешким временима у којима се Србија налази. Одувек су Румуно-Власи, Цинцари..., били патриоте према држави у којој живе. Наравно, има нас и другачијих, али о томе нећемо.

Чедомир Илић,
пензионер, Београд