Не­из­ве­стан оста­нак Ман­де­ли­не пар­ти­је на вла­сти

Три де­це­ни­је од пр­вих де­мо­крат­ских из­бо­ра у Ју­жно­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци и до­ла­ска ле­ген­дар­ног Нел­со­на Ман­де­ле на че­ло др­жа­ве с нај­ја­чом еко­но­ми­јом на Цр­ном кон­ти­нен­ту, по­ли­тич­ка по­бе­да ње­го­ве стран­ке – Африч­ког на­ци­о­нал­ног кон­гре­са (АНК) – на пред­сто­је­ћим пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма баш и ни­је из­ве­сна. Пред­сед­ник др­жа­ве Си­рил Ра­ма­по­за (71) и шеф АНК уве­рен је да ће Ман­де­ли­на стран­ка оства­ри­ти „ефект­ну из­бор­ну по­бе­ду”. Ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња у тој чла­ни­ци БРИКС-а, су­о­че­ној с еко­ном­ским про­бле­ми­ма, ве­ли­ком не­за­по­сле­но­шћу (31,9 од­сто) и ре­корд­ном сто­пом кри­ми­на­ла, ис­ти­чу да би АНК мо­гао да осво­ји из­ме­ђу „39 до 48 од­сто гла­со­ва”.

Ра­ма­по­за ће об­ја­ви­ти да­тум ово­го­ди­шњих пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра у сле­де­ћих 15 да­на, на­ја­вио је Вин­сент Ма­гве­ња, порт­па­рол ше­фа др­жа­ве. Ина­че, ви­ше од 300 по­ли­тич­ких стра­на­ка у ЈАР ис­та­кло је кан­ди­да­те на на­ци­о­нал­ном или ре­ги­о­нал­ном ни­воу по­ли­тич­ке упра­ве. По­сма­тра­чи при­ли­ка у ЈАР на­ја­вљи­ва­ли су мо­гућ­ност да би Ра­ма­по­за у го­во­ру о ста­њу на­ци­је мо­гао да об­ја­ви да­тум пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра.

АНК, ко­ји је на вла­сти три де­це­ни­је, на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма 2019. осво­јио је 57,5 од­сто гла­со­ва, али то је био нај­сла­би­ји ре­зул­тат од 1994. го­ди­не. У пар­ла­мен­тар­ној аре­ни Џон Стин­хуј­зен, ли­дер Де­мо­крат­ске али­јан­се, дру­ге нај­ја­че стран­ке, на­во­ди да би би­ли пре­за­до­вољ­ни ако би овог пу­та осво­ји­ли ви­ше од 25 од­сто гла­со­ва, ја­вља лон­дон­ски „Фај­нен­шал тајмс”. Тре­ћа нај­ја­ча стран­ка у ју­жно­а­фрич­ком пар­ла­мен­ту – Бор­ци за еко­ном­ску сло­бо­ду (ЕФФ) – пре пет го­ди­на до­би­ла је по­ве­ре­ње 11 од­сто би­ра­ча, пре све­га жу­стрим за­ла­га­њем за пра­ва нај­си­ро­ма­шни­јих Ју­жно­а­фри­ка­на­ца. 

„Ра­ма­по­зин АНК из­не­ве­рио је иде­а­ле Ман­де­ле и ње­го­вих са­бо­ра­ца за рав­но­прав­ност свих у ЈАР”, сма­тра во­ђа ЕФФ Ју­ли­јус Ма­ле­ма, ко­ји је ина­че 2012. го­ди­не из­ба­чен из АНК. „Не мо­гу и не­ћу да во­дим кам­па­њу за Ра­ма­по­зин АНК”, слич­но је ових да­на ус­клик­нуо и Џеј­коб Зу­ма, не­ка­да­шњи пред­сед­ник др­жа­ве, ко­ји је не­дав­но су­спен­до­ван из ре­до­ва вла­да­ју­ће стран­ке за­то што је у род­ном Ква­зу На­та­лу ла­не био су­о­сни­вач но­ве стран­ке, сим­бо­лич­ног име­на Ко­пље на­ци­је. На­и­ме, Нел­сон Ман­де­ла је 1960. осно­вао па­ра­вој­но кри­ло АНК под упра­во тим име­ном „Ко­пље на­ци­је”, па по­сма­тра­чи сма­тра­ју да би но­ва стран­ка мо­гла да при­ву­че број­не до­ју­че­ра­шње би­ра­че АНК.

Ју­че је по­ло­ви­на ули­ца Кејп­та­у­на би­ла бло­ки­ра­на, а Ју­ли­ју­су Ма­ле­ми и че­тво­ри­ци ње­го­вих пар­тиј­ских са­рад­ни­ка за­бра­њен је до­ла­зак на си­ноћ­ни го­вор др­жав­ног пред­сед­ни­ка Си­ри­ла Ра­ма­по­зе (71) у Град­ској већ­ни­ци на­до­мак Рта до­бре на­де. Кад је Ра­ма­по­за про­шле го­ди­не др­жао го­вор о ста­њу на­ци­је, Ма­ле­ма, не­за­до­во­љан из­ла­га­њем ше­фа др­жа­ве, ско­чио је за го­вор­ни­цу и уз по­ви­ке за­тра­жио да Ра­ма­по­за под­не­се остав­ку. На­кон кра­ћег фи­зич­ког об­ра­чу­на по­сла­ни­ка ЕФФ, оде­ве­них у рад­нич­ка оде­ла са шле­мо­ви­ма и уни­фор­ме чи­ста­чи­ца и да­ди­ља (из, ка­ко ка­жу, со­ли­дар­но­сти с оси­ро­ма­ше­ном рад­нич­ком кла­сом), са при­пад­ни­ци­ма слу­жбе без­бед­но­сти Пар­ла­мен­та ЈАР, Ма­ле­ма и ње­го­ве при­ста­ли­це из­ве­де­ни су из зда­ња. По­сма­тра­чи оче­ку­ју да би из­бо­ри у зе­мљи Рта до­бре на­де, од 18 за­ка­за­них ове го­ди­не на Цр­ном кон­ти­нен­ту, мо­гли да се до­го­де из­ме­ђу апри­ла и сре­ди­не ав­гу­ста.

„Ка­ко се са­зна­је, ли­дер ЈАР Си­рил Ра­ма­по­за же­ли да из­бо­ри бу­ду ра­ни­је, ка­ко би ис­ко­ри­стио но­во­сте­че­ну по­пу­лар­ност због ту­жбе ко­ју је вла­да ЈАР под­не­ла Ме­ђу­на­род­ном су­ду у Ха­гу про­тив Изра­е­ла и по­то­ње од­лу­ке тог су­да, ко­ја сна­жи по­ло­жај Гло­бал­ног Ју­га у ме­ђу­на­род­ној аре­ни”, оце­њу­је бри­тан­ски вој­но-по­ли­тич­ки ма­га­зин „Афри­ка кон­фи­ден­шал”.