Модерна гаража не мења намену
Врата Музеја аутомобила у Улици Мајке Јевросиме 30 јуче су била закатанчена. У изложбеном простору Модерне гараже, објекту који је реституцијом припао наследницима првобитних власника пре десет година и који је био адреса те културне институције од 1994. године, остала су четири олдтајмера одбројавајући последње сате када ће и они бити премештени у приватне гараже. Преосталих педесетак вредних аутомобила из приватне колекције Братислава Петковића, некадашњег министра културе, пре два дана је исељено из тог здања јер нови простор за музеј није обезбеђен. Чланови породице Петковић, која је са Градом Београдом суоснивач музеја, јуче су износили преосталу музејску грађу. Испред тог здања затекли смо и Ненада Николића, једног од четири наследника којем је овај објекат враћен. Он за „Политику” тврди да Модерну гаражу неће продати ни рушити да би на том месту била саграђена вишеспратница.
– Такву идеју никада нисмо имали. Ушли смо у посед овог објекта и планирамо да га издајемо као гаражу. Од 2017. године, када је решење о враћању Модерне гараже нама постало правоснажно, плаћамо огроман порез на имовину. Понудили смо оснивачима да купе овај објекат и тражили смо 2,95 милиона евра, што је пореска вредност зграде, али од града никада нисмо добили одговор да ли жели да купи или не Модерну гаражу. Музеј аутомобила за све ове године није нам плаћао закуп. Тражили смо да нас град ослободи плаћања пореза на имовину јер је Модерна гаража коришћена за непрофитну делатност, али ни то се није десило – објашњава Николић.
Адвокатица наследника здања у центру града Марјана Мајсторовић каже да су њени клијенти због трошкова на име пореза на имовину доведени на руб егзистенције.
– Две клијенткиње су у дужничком ропству и прети им пленидба имовине јер нису могле да плаћају порез на имовину. На све начине људи су покушали да остваре своја права када су добили дедовину и нису имали ништа против тога да у Модерној гаражи остане Музеј аутомобила, али заједнички језик са оснивачима нисмо успели да нађемо – истиче Мајсторовићева.
Претходних десетак година оснивачи нису седели скрштених руку суочени са чињеницом да је простор који је музеј користио отишао у руке приватних власника, али очигледно да све што су радили није било довољно да се нађе решење за ту институцију културе. Пре пет година закључком владе одлучено je да се пословни простор испод Бранковог моста у Булевару Михајла Пупина бб („Гаража-Гаража сервис”) након комплетне реконструкције определи за потребе музеја. Али 2022. Институт за испитивање материјала и конструкција утврдио је да је немогуће реконструисати постојећи објекат, као и да се не може изградити нови на постојећој локацији због безбедносних, урбанистичких и грађевинско-архитектонских ограничења, навео је Секретаријат за културу.
На другој страни, директор Музеја аутомобила Богдан Петковић, син покојног Братислава Петковића, покушао је да обезбеди простор у који би се колекција аутомобила, која није само у приватном власништву његовог оца, већ је њен део у јавној својини, скућила на некој другој адреси – нашао је хангар у најам, али, како тврди Петковић, закупнина је била прескупа за град.
Епилог је јавност видела прекјуче када је почело исељавање Музеја аутомобила који ове године обележава три деценије постојања. На шлеп-возилима олдтајмери су напустили Модерну гаражу, а јавност је била шокирана тим призором, с правом забринута за судбину не само Музеја аутомобила, већ и Модерне гараже. Она је изграђена 1929. године на имању Влајка Каленића као прва модерна гаража у центру града, према пројекту руског архитекте Валерија Сташевског. Њена вредност је и у томе што није само прва зграда такве врсте у Београду, већ и на Балкану, да је по техничким могућностима била истовремена сличним објектима у Западној Европи, да су у њој сачувани значајни пнеуматски алати и да је важила за центар ауто-спорта у Београду. Зато је 1997. проглашена спомеником културе, а у одлуци о утврђивању Модерне гараже у Београду за споменик културе објављеној у „Службеном гласнику РС” новембра 1997. између осталог је наведено да може да се користи „искључиво у музејске сврхе”.
Далиборка Мучибабић
Под окриљем Музеја науке и технике у надлежности републике
Музеј аутомобила постаће засебан музеј у оквиру Музеја науке и технике, као матичног музеја за очување научно-техничких културних добара. Министарство културе преузима обавезу да финансира делатност Музеја аутомобила, а министар културе и директори Музеја аутомобила и Музеја науке и технике у блиској сарадњи радиће на изналаску најбољег решења за обједињени смештај збирке Братислава Петковића, као и остале музејске грађе, чији попис је у току. То је епилог јучерашњег састанка Маје Гојковић, министарке културе са директорима Музеја аутомобила Богданом Петковићем и Музеја науке и технике Зораном Левићем.
– С циљем реализације овог договора, следеће седмице Министарство културе, Музеј аутомобила и Музеј науке и технике потписаће споразум. Како је жеља директора музеја и чланова породице Петковић да музеј буде у надлежности Републике Србије, Министарство културе предложиће Влади Србије након потписивања уговора такву одлуку. Министарство културе са два музеја улаже напоре с циљем проналажења решења за трајни излагачки простор за очување и излагање очима јавности ове вредне и значајне збирке. Музеј науке и технике, након достављеног пописа, издаће и решење о утврђивању збирке за културно добро – наведено је у саопштењу Министарства културе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
