Лек за усамљеност и „убица” друштвености

Када је млади студент Универзитета Харвард Марк Закерберг 2004. основао „Фејсбук” како би академци међусобно лакше комуницирали, вероватно није могао да претпостави да ће две деценије касније свака трећа особа на планети имати свој профил на овој популарној социјалној мрежи. У овом моменту више од три милијарде људи на свету има свој профил на „фејсу”, а највећи број корисника живи у Европи и САД – готово сви пунолетни грађани старог и „новог” континента чланови су ове друштвене мреже.

Иако је „Мета” постала једна од најбогатијих компанија света, прослава њеног јубилеја одвија се у сенци проблема које има њен власник Марк Закерберг, који је свега пар дана пре „Фејсбуковог” рођендана саслушан у америчком сенату, због мањкавости у заштити приватности деце и младих и пропуста у одговарајућем улагању у безбедност корисника. Међутим, ово нису прве, већ последње оптужбе које стижу на адресу најпопуларније друштвене мреже на свету, коју већ годинама оптужују да је – убила друштвеност, виртуелна пријатељства претпоставила стварним људским контактима и створила велики генерацијски јаз између „дигиталне” деце и „аналогних” родитеља.

Далибор Петровић, професор на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета”, међутим, стоји на бранику тезе да Фејсбук” није узрок, већ одговор на усамљеност коју нам је донела цивилизација.

„Интернет је скројен по мери наше отуђености, а социјалне мреже су логичан одговор на живот који је брз, динамичан и оставља мало времена за дружење. Ми смо друштвена бића и други људи су нам неопходни да би дали смисао нашем животу. ’Фејсбук’ је настао и као одговор на интензивну глобализацију света почетком 21. века у коме је фиксно место боравка постало мање важно, јер се светска популација све брже и интензивније сели, а деца и млади мењају градове и државе због посла њихових родитеља. Са друге стране, ми имамо потребу за пуштањем ’корења’ па социјалне мреже, парадоксално, постају једина константа у свету који се брзо мења. Брзина живота растаче наше друштвене односе, али сам уверен да бисмо имали још интензивнији осећај усамљености да нема ’Фејсбука’ – зато мислим да би ова мрежа понудила једну врсту повезивања људи у неповезаном свету. Ја нисам заговорник тезе да се мање дружимо зато што смо више на друштвеним мрежама, јер истраживања говоре да се старији људи који нису корисници мрежа заправо мало друже – они углавном проводе време са породицом, а не са пријатељима”, каже наш саговорник.

Иако се сматра да у нашем друштву постоји култ дружења, кафана и добрих комшијских односа, чињеница је да све више људи признаје да се осећа усамљено. Подсећа да се прва послератна генерација гастарбајтера која је отишла у западну Европу, вратила са утисцима да су западњаци веома отуђени, да се уопште не друже и не одлазе у кућне посете и да прве комшије ретко када размене више од куртоазних фраза типа „добар дан”. Сада се чини да тај „западњачки” модел живота све више постаје и наша реалност и да савремени човек схвата да нема више времена да седи са пријатељима и задовољава се дружењем на „Фејсбуку”, а као „награду” за коришћење мреже он добија могућност да буде у вези с бројним особама.

– Кроз друштвене мреже покушавамо да спасемо нашу социјалност и нађемо „лек” за усамљеност, а то може бити злоупотребљено. Не ради се само о злоупотреби приватних података. Шошана Зубоф у својој књизи „Доба надзорног капитализма” детаљно објашњава како неки људи држе кључеве наше друштвености како би управљали нашим понашањем кроз различите апликације. Добар пример су апликације које нам омогућавају сналажење у великим градовима. Људи се данас све теже крећу самостално и све више губе осећај оријентације, јер се ослањају на апликације, не размишљајући да ли нас оне можда воде кроз делове града у коме има више кафића и радњи или нас преусмеравају из делова града у којима се одржавају антивладине демонстрације. Други пример су апликације које мере колико смо спавали или сањали, па нам онда нуде јастуке и душеке на којима се боље спава, храну која је добра за чврст сан, књиге које треба да читамо пред спавање... Мени није незамисливо да за пар деценија живимо у свету у коме људи неће знати да се облаче, хране, возе или раде без помоћи апликација и вештачке интелигенције. Наиме, ми свет све више доживљавамо као ризично место у коме смо све несигурнији и зато није незамисливо да те одлуке препустимо апликацијама у нади да ћемо тако купити мало менталног мира”, упозорава Далибор Петровић.

Млади у Србији више воле „Инстаграм”, „Тикток” и „Снепчет”

У Србији је „Фејсбук” и даље најпопуларнија социјална мрежа, а подаци говоре да чак 3,1 милион наших суграђана има отворен профил на њој. Међутим, истраживања јавног мњења говоре да се профил корисника значајно променио у односу на прву деценију 21. века. Највише њих има између 30 и 39 година, свега петина двадесетогодишњака има профил на „фејсу”, удео четрдесетогодишњака износи 22 одсто, док сваки шести корисник „Фејсбука” има између 50 и 59 година. Ако тражите профил било ког припадника младе генерације на „фејсу”, велика је вероватноћа да га нећете пронаћи, јер су се млади углавном преселили на „Инстаграм”, „Тикток” и „Снепчет”.