Све мање станишта глуваре и лиске

Каква је ситуација с већ познатим, а које су то нове врсте птица које су изабрале да презиме у Србији, показао је зимски попис птица које је током јануара спроводило Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС). Упоредо је организован и попис птица грабљивица у Панонској низији, а код нас је ово истраживање спроведено у деловима Бачке, Баната и Срема.

Као и ранијих година, две најбројније врсте биле су глувара и обични галеб, а на зимовању у Србији први пут су потврђене две врсте – велики морски гњурац и сребрни вивак. Од осталих ретких зимовалица са севера бележени су још мали лабудови, баршунасти турпани, средњи ронци, ушати гњурци, црна рода, гакови… Како објашњавају у ДЗППС, овај јануар истиче се неуобичајено великом бројношћу пловке кашикаре, црнотрбе спрутке и црних луња, иначе врло малобројних зимовалица. Специфична је и масовна појава ритских сова каква код нас годинама није била бележена – орнитолози су евидентирали више од сто јединки и јата од скоро 30 птица.

– Доминантна појава је забрињавајуће опадање бројности глуваре и лиске на свим обиђеним стаништима. На свим рекама је забележено велико загађење и комунални отпад дуж наших водотокова, а посебно Дунава, Западне и Јужне Мораве, Ибра. Илегално узурпирање приобаља језера и река, хемијско загађење, нова преоравања слатина и влажних ливада велики су проблем како за птице, тако и људе јер представљају изразито негативан однос према води као природном ресурсу. На већини водених станишта у земљи редовно се спроводи лов, а бележено је и неколико случајева криволова и рибокрађе, услед чега су на готово свим водама птице изузетно плашљиве и малобројне. Неке воде су интензивно експлоатисане привредним риболовом, рибокрађом и загађењем, а после се за недостатак рибе оптужују корморани и друге рибоједне птице. Просто запрепасти када на деоници Дунава на десет километара речног тока не забележите ни 100 јединки патака, галебова, корморана или лабудова – појашњава Марко Шћибан из Друштва за заштиту и проучавања птица Србије.

У акцији је широм Србије учествовало више од 120 орнитолога, чланова и волонтера који су обишли око 1.000 локалитета, а поред птица бележено је и стање њихових станишта. Птице су пописиване с бродова, из аутомобила или пешака, а бројане су патке, гуске, лабудови, гњурци, ронци, чапље, галебови и остале птице које бораве на водама или уз њих.

Сазнања до којих се долази кроз ово истраживање користе се у заштити популација дивљих птица, ловних врста на међународном нивоу и уопште значаја водених станишта за очување биолошке разноликости. Подаци које орнитолози у Србији прикупе на крају се обједињују и шаљу у светску базу података коју води организација „Wetlands International” из Холандије, те се касније примењују кроз Бернску, Бонску, Рамсарску и АЕWА конвенцију.