Сетва кризе, жетва незадовољства

Ваздух је пун барута који доносе ветрови са источног бојишта, па је једна искра била довољна да се европска земља, и то она обрадива, нађе у пламену. И метафорично и дословно: пољопривредници у Холандији у знак протеста палили су гуме, а у Француској бале сена. Од 27 држава чланица ЕУ, демонстрације фармера нису за сада преплавиле путеве и градске улице само у Чешкој, Словенији, Луксембургу, Аустрији, Естонији, Данској, Финској и Шведској. „Сељачкој буни”, која је почела 15. децембра у Немачкој, последњи су се придружили шпански пољопривредници, 6. фебруара.

Сви они се жале на високе цене горива, претеране регулативе ЕУ и њену стратегију „од њиве до трпезе”, чији је циљ да смањи употребу пестицида и ђубрива 50 одсто и да 25 процената узгоја до 2030. буде органско. Побуну распламсавају и високи трошкови производње и опадајући приходи, јер националне владе хоће да снижавањем цена хране ублаже инфлацију. Међутим, постоје и специфични извори незадовољства, од земље до земље.

Немачки земљоделници протестују јер им је влада смањила субвенције за дизел-гориво, њихове колеге у Грчкој захтевају већу надокнаду за губитке изазване природним катастрофама, док француски „тракторски корпуси” дејствују на фронту против споразума о слободној трговини.

Догађај који је изазвао „ефекат лептира” у целој Европи збио се у Немачкој. Владин предлог прве верзије буџета за 2024, који је одбацио Уставни суд, створио је рупу од 60 милијарди у немачким финансијама. Канцелар Олаф Шолц морао да нађе решење и направи резове, како би смањио дефицит. Кола су се сломила на пољопривреди. Крајем децембра прошле године влада највеће европске економије најавила је повећање пореза и смањење субвенција у том сектору, укидајући привилегије за аграр, попут пореске олакшице за дизел, која постоји већ 70 година. Протести који трају од најављене владине одлуке, кулминирали су 15. јануара, када је тридесетак хиљада пољопривредника изашло на улице Берлина, око 5.000 трактора је паралисало престоницу, а манифестација незадовољства било је и у другим већим градовима. Власти су „повукле ручну”, обзнанивши да ће се аграрна реформа спроводити постепено, кроз вишегодишње прилагођавање. Ипак, синдикати кажу да ће протести престати тек када одлука о смањењу субвенција буде у целини поништена. То ће зависити од исхода гласања Бундесрата, парламената савезних држава, што се вероватно неће десити пре 22. марта. 

За разлику од немачких сељака, француски су подигли буну због увоза јефтине хране из далеких крајева света, попут Новог Зеланда и Чилеа, где не важе строге регулативе којима морају да се повинују европски пољопривредници. Зато су и преговори о закључењу трговинског споразума између ЕУ и блока Јужне Америке Меркосур, који чине Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај, били посебно извор незадовољства. Из перспективе француских фармера, такав споразум отвара врата нелојалној конкуренцији на тржишту шећера, жита, меса и других производа, који не подлежу правилима заштите животне средине ЕУ. 

За протесте вазда орни и спремни Французи извели су стотине трактора и спровели блокаде главних саобраћајница, у операцији коју су назвали „опсада Париза”. Власти су схватиле озбиљност ситуације, те су одустале од повећања пореза на дизел, обећали 150 милиона евра помоћи, а председник Емануел Макрон се на самиту европских лидера успротивио потписивању споразума са државама Меркосура. Овакав заокрет је примирио два највећа синдиката, који су позвали чланове да уклоне барикаде и обуставе протесте. Али они који представљају мале пољопривреднике и даље су незадовољни и најављују да ће наставити са акцијама. 

Арно Русо, председник највећег синдиката ФНСЕА, рекао је да ће фармери пратити да ли ће влада реализовати обећања до јуна. Упозорио је да неће презати од поновног организовања демонстрација на лето, што је својеврсни Дамоклов мач над владом која се припрема за Олимпијске игре у Паризу. 

Пољским фармерима такође смета увоз страних прехрамбених производа, али не оних из латиноамеричких земаља, већ из комшилука. Иако су Пољаци били једни од највећих донатора оружја Украјини од почетка рата, фармерима је ипак битнији сопствени профит од дешавања у Херсону или Запорожју. 

„Украјинска пшеница треба да иде тамо где јој је место, у Азију или Африку, а не у Европу”, навео је пољски синдикат пољопривредника прошлог месеца, који је најавио блокаду граничних прелаза са Украјином. 

Ако се изузму поједине националне специфичности, актуелна побуна европских фармера представља „подрхтавање тла” услед ратних дејстава на истоку старог континента – што посредно, због скока цене нафте на светском тржишту, што непосредно, због споразума између Европске уније и Украјине. ЕУ је у јуну 2022. одлучила да либерализује трговину са Кијевом, што је подигло брану за поплавни талас јефтиних украјинских намирница. Незадовољни пољопривредници су 1. фебруара са око хиљаду трактора закрчили прилаз седишту Европске комисије у Бриселу, где се одржавао самит Европске уније. Конвоји трактора гневних фармера, после вишенедељних протеста широм Европе, ушли су у срце уније уз тутњаву мотора, заглушујуће трубљење и петарде, како би европским лидерима скренули пажњу на своје проблеме с превеликим трошковима, правилима и бирократијом. Иако одоцнело по календару пољопривредних радова, „дубоко зимско орање Брисела” дало је резултате. Европска комисија је објавила планове о заштити пољопривредника од јефтиног извоза из Украјине током рата и дозволила фармерима да користе део земље која није била у употреби због еколошких правила уније. Ове „релаксирајуће мере” тек треба да одобри 27 чланица и Европски парламент, али нека питања и даље остају отворена. 

„Овде смо да створимо коалицију фармера у Европи”, рекла је Ана Махе из ирске Алијансе пољопривредника на протесту у Бриселу, док је Дикенс Барт, произвођач млека и председник Одбрамбених снага фармера Белгије, казао да би протести могли постати насилнији како се избори за Европски парламент приближавају. „Политичари не раде ништа и изгледа да не желе да нас слушају. Дакле, морамо нешто да учинимо. Немамо шта да изгубимо, а опасно је када човек нема шта да изгуби”, упозорио је Барт. 

Семе незадовољства оних који живе на земљи и од земље већ је родило (не)очекиване плодове. У марту прошле године холандска популистичка странка искористила је талас руралног незадовољства да би остварила велику победу на изборима. Покрет пољопривредника грађана (Boer Burger Beweging) настао је из масовних демонстрација против еколошких политика владе, а сада је највећа странка у холандском сенату. Анкета коју је претходног месеца објавио истраживачки центар Европског савета за спољне односе показала је да би десничарска група у ЕП Идентитет и демократија (ИД), која укључује и странку Алтернатива за Немачку, која је подржала пољопривреднике, могла да са пете скочи на трећу позицију по броју посланика у Европском парламенту, након избора у јуну.

С обзиром на то да пољопривредници све више добијају подршку европских конзервативаца, може се очекивати да ће националне владе, као и бриселска администрација, чинити уступке пољопривредницима. Барем док избори не прођу.

Баук украјинских фарми кружи Европом

Од почетка процеса приступања Украјине европској заједници појавила се забринутост због могућег утицаја ове глобалне пољопривредне силе на расподелу субвенција ЕУ. Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) ЕУ чини систем субвенција од 55 милијарди евра годишње, и на њој дуже од 60 година почива европска сигурност, када је храна у питању. ЗПП се одувек заснивала на постулату „велике фарме, заједнички стандарди”, али број газдинстава у ЕУ опао је за трећину од 2005. Страх да ће Украјина узети велики део колача почива на чињеници да је величина просечне породичне фарме у тој земљи од 50 до 100 хектара, у односу на просек од 17,4 хектара у ЕУ.

Италијански фармери прешли Рубикон

Италијански пољопривредници последњих недеља поставили су блокаде широм земље, због наводних планова Брисела да натера Италијане да једу месо узгојено у лабораторији и брашно од инсеката. Демонстрације које су биле најављене за петак у центру Рима отказане су у последњем тренутку, након што је премијерка Ђорђа Мелони обећала да ће влада предузети мере да обезбеди фер цене пољопривредних производа. Симболично, конвој од неколико трактора је ипак стигао до Колосеума, а пољопривредници захтевају састанак са Мелонијевом или ће у супротном, како су рекли, блокирати главни град, направивши паралелу са Маршом на Рим 1922. године Бенита Мусолинија.

Нереалне регулативе 

Многи фармери се жале да се правила ЕУ у областима као што су наводњавање и добробит животиња сувише строго тумаче. Они тврде да су зелене политике попут стратегије „од њиве до трпезе” нереалне, економски неизводљиве и осуђене на неуспех. Према подацима Евростата, цене пољопривредних производа пале су у просеку за скоро девет одсто између трећег квартала 2022. и истог периода прошле године. Само су ретки производи, попут маслиновог уља, избегли овај тренд.

Грчки ратари на „Солунском фронту”

Грчки пољопривредници и други представници примарног сектора одржали су велики митинг тачно пре недељу дана у Солуну у знак протеста због раста цена производње. Фармери, који су погођени повећањем трошкова и штетама на усевима услед недавних поплава и пожара, окупили су се испред сајма „Агротика”. Они из Тесалије и других делова Грчке стигли су у Солун непосредно након што су представници пољопривредника из Ларисе и Кардице најавили да намеравају да заоштре протесте наредних дана. Пољопривредници су се потом придружили својим колегама из региона Централне Македоније, који се код јужне капије сајма са тракторима налазе од 1. фебруара. Грчка влада је представила нови пакет подршке пољопривредницима, који обухвата пореске олакшице, петомесечни попуст на електричну енергију, отпис кредита и обећање да ће убрзати исплату средстава из фондова за опоравак од поплава у централном делу Грчке. Ипак, удружења пољопривредника су са протеста у Солуну поручила да мере које је предложила влада представљају само, како је наведено, „кап у мору” и најавили да ће интензивирати блокаде ауто-путева.